Najveća opoziciona partija u Turskoj, Republikanska narodna partija (CHP), organizuje skupove i poziva na bojkot proizvoda firmi bliskih vladi, dok podržava svog kandidata za predsednika, Ekrem Imamoglua, koji se nalazi u zatvoru. U subotu, stotine hiljada prodemokratskih demonstranata izašlo je na ulice Istanbula da iskažu podršku Imamoglua, koji je uhapšen zbog navodnih korupcionaških aktivnosti. On je, međutim, negirao optužbe i tvrdi da su one politički motivisane.
Hapšenje Imamoglua izazvalo je masovne proteste širom zemlje. Prema izveštajima, protestna okupljanja su bila toliko velika da se prelivala u obližnje parkove. Na protestu je predsednik CHP-a pročitao pismo koje je Imamoglu poslao iz zatvora. U pismu je poručio da se ne plaši i da je nacija ujedinjena protiv tlačitelja. Njegova supruga Dilek takođe je prisustvovala protestu, naglašavajući da će se borba nastaviti.
Demonstranti su nosili crveno-bele zastave Turske i uzvikivali parole „Prava, zakon, pravda!“ U međuvremenu, studenti su formirali savete na univerzitetima kako bi se organizovali i upravljali protestima, kao i delili savete o tome kako se nositi sa policijom. Iako su neki protesti bili mirni, ranije su se demonstranti suočili sa brutalnim policijskim taktikama, uključujući upotrebu suzavca i gumene metke. Prema podacima, skoro 2.000 ljudi je uhapšeno, uključujući novinare koji su izveštavali o protestima.
Umesto da odvrate pristalice opozicije, represivne mere su ih dodatno motivisale. Mnogi govore da se borba ne odnosi samo na Imamoglua, već na širu borbu protiv autokratskog režima. Studenti su posebno besni zbog načina na koji vlast vodi zemlju i zabrinuti su zbog ograničavanja građanskih prava. Turska vlada je izdala zabrane javnih demonstracija i zatvorila tranzitne čvorišta, dok je policija koristila vodene topove, suzavac i biber sprej kako bi rasterala okupljene.
Imamoglu je suočen s dodatnim preprekama, uključujući poništenje diplome od strane univerziteta, što ga može sprečiti da se kandiduje na narednim predsedničkim izborima. Opozicija njegovo hapšenje naziva „pučem“ koji ima za cilj da spreči bilo kakav izazov Erdoganu. Iako se očekuje da će predsednički izbori biti održani 2028. godine, mnogi u Turskoj veruju da bi mogli doći ranije.
Uprkos hapšenju, lider CHP-a Ozgur Ozel izjavio je da će se primarni izbori održati kako je planirano i potvrdio da je Imamoglu njihov kandidat. Pozvao je na nedeljne skupove i dublji ekonomski bojkot proizvoda i usluga firmi bliskih vladi. Turska, koja je članica NATO-a, i dalje se suočava sa kritikama zbog guranja zemlje ka autokratiji i kontrole nad bezbednosnim snagama, medijima i pravosudnim sistemom.
Erdogan je, s druge strane, označio proteste kao „pokret nasilja“ i naglasio da će opozicija snositi odgovornost za bilo kakvu štetu i povrede policajaca tokom demonstracija. On je izjavio da nema vremena za „besmislene debate“ i da se treba fokusirati na ekonomiju i stabilnost zemlje.
Sjedinjene Američke Države izrazile su zabrinutost zbog situacije u Turskoj. Državni sekretar Marko Rubio naglasio je važnost stabilnosti u zemlji koja je ključni saveznik SAD-a. Takođe je pomenuo da bi bilo dobro ponovno uspostaviti odnose sa Turskom.
Erdogan koristi strateški položaj Turske kako bi održao svoju moć. Geografski, Turska ima uticaj na mnoge konflikte u regionu, uključujući Siriju i Izrael. Iako su odnosi sa SAD-om u poslednje vreme postali napeti, Erdogan se nada da bi mogao da uspostavi bliže odnose sa Vašingtonom, posebno nakon razgovora sa bivšim predsednikom Trampom.
U svetlu ovih događaja, Turska ostaje u središtu pažnje svetskih lidera, a mnogi očekuju da će se situacija dodatno razvijati u narednim mesecima.
