Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji, julski neto prosečni prihodi pokazuju značajne razlike po delatnostima. Računarski programeri su među najplaćenijim zaposlenima sa prosečnom platom od 282.245 dinara, skoro šest puta većom od zaposlenih u uslužnim delatnostima gde je prosečna plata bila 54.178 dinara.
Zaposleni u građevinarstvu su primali ispod republičkog proseka od 97.835 dinara, sa prosečnom platom od 85.530 dinara, dok su zaposleni u saobraćaju primali 84.067 dinara. U poljoprivredi, prosek je bio 79.153 dinara, u trgovini na veliko i malo 80.958 dinara, dok su zaposleni u obrazovanju primali 91.215 dinara.
Prerađivačka industrija, kao celina, je imala prosek manji od republičkog sa 86.726 dinara, ali su razlike između pojedinih grana u ovoj oblasti velike. Na primer, prosek u preradi drveta bez proizvodnje nameštaja bio je 59.641 dinar, dok je proizvodnja duvanskih proizvoda imala prosek od 168.940 dinara.
Zaposleni u rudarstvu su imali prosečno primanje od 129.917 dinara, dok su oni u eksploataciji nafte i prirodnog gasa primali 173.858 dinara. Zaposleni u sektoru finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova, imali su prosečnu platu od 152.921 dinar.
Ovi podaci pokazuju različite nivoe prihoda u različitim sektorima srpske ekonomije. Razlike u primanjima mogu biti posledica različitih nivoa obrazovanja, veština i iskustva potrebnih za obavljanje posla u određenoj delatnosti. Također, tržište rada, ponuda i potražnja za određenim zanimanjima takođe mogu uticati na visinu plata.
Važno je napomenuti da je prosečna plata samo jedan od pokazatelja ekonomske situacije u društvu. Pored visine plate, važno je razmotriti i druge faktore kao što su troškovi života, uslovi rada, mogućnosti za napredovanje i druge beneficije koje poslodavac može pružiti zaposlenima.
U svakom slučaju, podaci o prosečnim primanjima po delatnostima pružaju uvid u ekonomsku strukturu zemlje i omogućavaju analizu razlika u zaradama među različitim sektorima. Ovi podaci mogu biti korisni kako bi se identifikovali sektori sa potencijalom za rast plata, kao i kako bi se donosile politike koje mogu doprineti većoj ekonomskoj stabilnosti i prosperitetu zemlje.
Ukupno gledano, različite delatnosti u Srbiji imaju različite prosečne plate, sa najvišim primanjima u sektorima kao što su računarsko programiranje, eksploatacija nafte i gasa, finansijske usluge, dok su neki sektori poput uslužnih delatnosti i građevinarstva imali niže prosečne plate. Važno je kontinuirano pratiti ove podatke kako bi se stvorila bolja slika o stanju ekonomije i radu na poboljšanju uslova rada i života zaposlenih u svim sektorima.
