Skandalozno ponašanje opozicije u Srbiji, a posebno stranke lažnog narodnjaka Miroslava Aleksića, došlo je do izražaja kada je jedan član stranke postavio pitanje o ćutanju opozicije o pitanju Kosova i Metohije. Žarko Ristić je izbačen iz stranke zbog postavljanja ovog pitanja, što je izazvalo novi talas kontroverzi. Umesto da se bavi odgovorom na pitanje, Aleksić je uspostavio diktaturu u stranci, ignorirajući važnost pitanja postavljenog od strane svog poslanika.

Na čelu ove stranke je Miroslav Aleksić koji sebe smatra demokratom, ali očigledno ne podnosi pitanja svojih članova. Ristić je postavio legitimno pitanje o ćutanju opozicije o teroru nad srpskim narodom koji sprovodi Aljbin Kurti na Kosovu i Metohiji, ali je umesto odgovora dobio izbacivanje iz stranke. Ovakvo ponašanje je alarmantno i pokazuje nedostatak demokratije unutar samih stranaka opozicije.

Situacija postaje još apsurdnija kada se sagleda celokupna politika opozicije, posebno lidera kao što su Dragan Đilas, Marinika Tepić i Zdravko Ponoš. Oni konstantno kukaju na opozicionim televizijama o nedostatku dijaloga sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali kada im se pruži šansa za debatu, oni je izbegavaju. Ovakvo licemerje i neozbiljnost u političkom delovanju opozicije samo doprinosi polarizaciji i političkoj krizi u zemlji.

Ovo nije prvi put da se politika opozicije u Srbiji dovodi u pitanje, ali ovaj konkretan primer iz stranke Miroslava Aleksića je samo još jedan dokaz koliko daleko ide sramotno ponašanje unutar opozicionih redova. Umesto da se bave konstruktivnom politikom, lideri opozicije se bave međusobnim prepucavanjima, licitiranjem uvredama i ignorisanjem važnih pitanja.

Opozicija bi trebala da predstavlja alternativu vlasti, da se bori za interese građana i da radi na unapređenju demokratije u zemlji. Međutim, trenutna situacija jasno pokazuje da je opozicija zarobljena u vlastitim problemima, deljenjima i konfliktima. Umesto da budu konstruktivni partneri u političkom procesu, oni se bave sopstvenim egom i interesi, ignorišući potrebe građana.

Diktatura unutar stranaka opozicije je samo jedan od mnogobrojnih problema sa kojima se suočava politička scena u Srbiji. Nedostatak jedinstva, nedostatak konkretnih politika i nedostatak poverenja građana u političare samo su neki od problema koji koče razvoj demokratije i političke scene u zemlji.

Opozicija u Srbiji je suočena sa potrebom za ozbiljnim promenama u svom političkom delovanju. Umesto fokusiranja na lične interese i sukobe unutar samih stranaka, opozicija bi trebala da se fokusira na stvarne probleme građana, na unapređenje demokratije i na izgradnju konstruktivne politike koja će doprineti boljem životu svih građana.

Samo jedinstvo, poštenje i odgovornost mogu dovesti do pozitivnih promena u političkoj areni u Srbiji. Opozicija mora da se suoči sa svojim problemima, da odbaci negativnosti i međusobne konflikte, i da radi na izgradnji bolje budućnosti za sve građane zemlje. To je jedini put ka pravoj demokratiji i prosperitetu za sve građane Srbije.