Sada si tamo u centru oka oluje, gde je mirna voda. A mi se vrtimo i vrtložimo dok nas posmatraš iz svog mira. Ovim rečima se od Igora Bojovića (1969 – 2025), dramskog pisca i dugogodišnjeg upravnika Pozorišta lutaka „Pinokio“ i „Boško Buha“, oprostio reditelj Darjan Mihajlović na komemorativnom skupu koji je održan u njegovu čast. Ova komemoracija okupila je brojne prijatelje i kolege, koji su sa puno topline i poštovanja delili sećanja na Igora, nazivajući ga „malim princem“.
Igor Bojović je bio poznat po svojoj mašti i sposobnosti da inspiriše druge. Vladan Đurković, trenutni direktor „Pinokija“, istakao je njegovu posvećenost pozorištu i veru u magiju scene. Bojović je bio autor mnogih predstava koje su ostavile trajan uticaj na pozorišnu scenu. Goran Balačević, glumac, setio se trenutaka kada su se pripremali za praizvedbu njegovog dela „Petar Pan“ 1992. godine. Igorova dela, kao što su „Baš Čelik“, „Bajka o caru i slavuju“ i „Tri praseta“, ostavila su dubok trag i postala su deo pozorišne tradicije.
Lako Nikolić, nekadašnji upravnik, opisao je Igora kao „malog princa, naoružanog oštrom olovkom“. Njegova sposobnost da organizuje predstave i festivale čak i u teškim vremenima je bila impresivna. Dejan Lutkić podsetio je na Igorov duhovit i precizan stil pisanja, koji je bio posebno usmeren prema deci. Njegove rečenice su bile kao isklesane, a njegova sposobnost da stvara priče koje su se dopadale najmlađima bila je neverovatna.
Dramaturg Mila Mašović pročitala je pismo njegovih kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti, naglašavajući Igorovu posvećenost klasnom duhu i njegovu stručnost. Njegovi prijatelji su se prisetili zajedničkih trenutaka i nezaboravnih putovanja, naglašavajući koliko je njegov doprinos pozorištu bio značajan.
Jug Radivojević, reditelj, prisećao se Igora kao muža od reči, koji je stvorio antologijska dela. Njegove predstave su često bile pisane u stihu, a Ivan Medenica je podelio svoja sećanja na Igora kao izuzetno darovitog i duhovitog pisca. Milan Karadžić je istakao koliko je Igor bio cenjen među glumcima, koji su uživali u njegovim likovima i rimovanim replikama. Njegova sposobnost da izazove smeh čak i u teškim situacijama činila ga je voljenim među kolegama.
Komemoracija je bila ispunjena emotivnim trenucima, a mnogi su se oprostili od Igora sa tugom. Njegova ostavština će živeti kroz dela koja je stvorio, kao i kroz sećanja svih koji su ga poznavali. Njegov doprinos pozorištu, posebno lutkarstvu, ostavio je neizbrisiv trag u srcima mnogih. U njegovom sećanju, prijatelji su se složili da je bio jedan od najvećih dramskih pisaca sa naših prostora, čija će dela nastaviti da inspirišu buduće generacije.
Igor Bojović je bio više od pisca; bio je mentor, prijatelj i inspiracija. Njegova strast prema pozorištu i sposobnost da prenese emocije kroz svoje likove i priče učinili su ga jedinstvenim. Kako su se njegovi prijatelji i kolege opraštali, jasno je bilo da je ostavio neizbrisiv trag u svetu umetnosti. Njegova ljubav prema pozorištu i deci, kao i njegov kreativni duh, živet će kroz svaku predstavu koja bude postavljena na sceni.
U trenutku kada se opraštamo od njega, sećamo se njegovih reči, ideja i dela koja su oblikovala naše pozorišne stvarnosti. Igor Bojović, mali princ pozorišta, zauvek će ostati u našim srcima.
