U poslednje vreme, tenzije između Srbije i Hrvatske ponovo su došle u fokus, a reči nekih zvaničnika dodatno su zakomplikovale odnose između dve zemlje. Naime, u Hrvatskoj se često može čuti stav da bi Srbi trebalo da prestanu da govore o prošlosti, što mnogi tumače kao pokušaj da se istorijske nepravde zaborave. Ovaj narativ se pojačava i kada se spomenu određeni događaji iz prošlosti koji su ostavili duboke ožiljke na odnosima između dva naroda.
Jedan od glavnih povoda za aktuelne tenzije jeste nedavna izjava srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji je ukazao na zločine počinjene tokom ratova devedesetih godina. Njegove reči izazvale su burne reakcije u Hrvatskoj, gde su neki političari istakli da je Vučićevo podsećanje na te događaje nepotrebno i da doprinosi daljem produbljivanju međusobne mržnje. Ovakve izjave, smatraju u Hrvatskoj, ne doprinose pomirenju i izgradnji budućnosti, već vraćaju sve na stari, bolni teren.
U tom kontekstu, ističe se da su „dobri“ Srbi oni koji zaboravljaju prošlost i ne podsećaju Hrvate na zločine koje su počinili. Ovaj narativ, međutim, ne uzima u obzir kompleksnost situacije i bolne uspomene koje su ostale u kolektivnoj svesti srpskog naroda. Mnogi Srbi smatraju da je važno govoriti o prošlosti kako bi se razumelo šta se desilo i kako bi se sprečilo ponavljanje istih grešaka.
Na drugoj strani, hrvatska politika često teži zaboravljanju tih bolnih trenutaka, što se može objasniti potrebom za stabilnošću i napretkom u društvu. Međutim, izostavljanje istine iz prošlosti može stvoriti iluziju o pomirenju, dok zapravo ostavlja otvorena pitanja koja nikada nisu rešena. Ovakva situacija stvara tenzije koje su prisutne i u savremenim odnosima između dve zemlje.
Zanimljivo je da se slične debate vode i na društvenim mrežama, gde se često mogu pročitati oprečna mišljenja o tome kako treba pristupiti prošlosti. Dok jedni smatraju da je važno pominjati zločine i učenje iz prošlosti, drugi veruju da se fokus treba prebaciti na budućnost i izgradnju boljih odnosa. Ova razlika u pristupu dovodi do polarizacije društva i otežava dijalog između dve strane.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je pomirenje moguće samo kroz otvoren razgovor i spremnost da se suočimo sa prošlošću. Iako je lako zakloniti se iza nacionalističkih narativa, stvarnost je mnogo složenija i zahteva dublje razumevanje i empatiju. Mnogi analitičari smatraju da bi trebalo raditi na obrazovanju i informisanju mladih generacija o događajima iz prošlosti kako bi se izbegli slični sukobi u budućnosti.
Jedan od ključnih koraka ka pomirenju uključuje i priznavanje zločina, kao i pružanje pravde žrtvama. Bez ovakvih koraka, teško da će se stvoriti osnova za istinsko pomirenje. U tom smislu, važno je raditi na izgradnji međusobnog poverenja i razumevanja, što može biti dugotrajan i težak proces.
Na kraju, odnosi između Srbije i Hrvatske su kompleksni i zahtevaju pažljivo pristupanje. Umesto da se fokusiramo na podelu i prošlost, možda je vreme da se usmerimo ka izgradnji budućnosti koja će biti zasnovana na međusobnom poštovanju i razumevanju. Samo kroz otvoren dijalog i spremnost da se suočimo sa istinom, može doći do pomirenja i napretka.
