Radio-televizija Srbije (RTS) suočava se sa optužbama za širenje dezinformacija u svom programskom sadržaju, što je izazvalo ogorčenje kod građana i medijskih stručnjaka. Ove optužbe dolaze u vreme kada je prozivanje medija zbog netačnih informacija postalo sve prisutnije, a RTS, kao javni servis, ima posebnu odgovornost prema građanima.
Tokom proteklih nekoliko nedelja, više izveštaja i analiza ukazalo je na to da je RTS često prenosio informacije koje su bile nepotvrđene ili čak potpuno netačne. Ove informacije su se kretale od političkih dezinformacija do lažnih vesti o društvenim događanjima, a u mnogim slučajevima su bile u suprotnosti sa izvorima koji su pružali tačne podatke.
Jedan od najistaknutijih primera desio se tokom izveštavanja o protestima koji su se održavali u Beogradu. RTS je izveštavao o incidentima koji su se dogodili na protestima, ali su njihovi izveštaji često bili selektivni i nisu pružali potpunu sliku događaja. Građani su izrazili zabrinutost da javni servis manipuliše informacijama kako bi uticao na percepciju javnosti o protestima i organizatorima.
U analizi koju su sproveli nezavisni novinari, utvrđeno je da RTS često koristi senzacionalistički jezik, što dodatno doprinosi širenju panike i straha među građanima. Ova praksa nije nova, ali se povećala u poslednje vreme, što ukazuje na moguće političke pritiske ili unutrašnje uredničke odluke koje favorizuju određene narative.
Osim toga, stručnjaci za medije ukazuju na to da RTS, umesto da služi kao izvor tačnih informacija, često postaje platforma za promociju političkih agendi. Ova situacija je posebno zabrinjavajuća s obzirom na to da RTS finansiraju građani kroz javne prihode, a očekuje se da će izveštavati objektivno i nepristrasno.
U razgovoru sa nekoliko novinara koji su želeli da ostanu anonimni, otkriveno je da unutar RTS postoji pritisak da se izveštaji prilagode političkim interesima. Ovi novinari su izrazili zabrinutost da bi takvi pritisci mogli dugoročno ugroziti kredibilitet medija i poverenje javnosti.
U međuvremenu, građanske inicijative i medijske organizacije pozvale su na veću odgovornost medija, posebno onih koji se finansiraju iz budžeta. Smatraju da je važno da se uspostave jasne smernice i mehanizmi za kontrolu kvaliteta informacija koje se emituju, kako bi se sprečilo širenje lažnih vesti i dezinformacija.
Pored toga, aktivisti za ljudska prava i slobodu medija naglašavaju da bi javni servisi poput RTS-a trebali biti primer u borbi protiv dezinformacija, a ne njihovi glavni širenje. Oni pozivaju na veću transparentnost u radu medija i na to da se novinari ohrabre da izveštavaju o istini bez straha od posledica.
U svetlu ovih događaja, očekuje se da će se javnost i dalje boriti za pravo na tačne i proverene informacije, a odgovornost medija u ovoj borbi postaje sve važnija. U vreme kada su informacije lako dostupne, ali često i pogrešne, građani moraju biti svesni izvora informacija koje konzumiraju.
Dok RTS nastavlja sa svojom praksom izveštavanja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će pritisak javnosti i kritika medijskih stručnjaka dovesti do promene u pristupu izveštavanju. U međuvremenu, građani su pozvani da budu kritični prema informacijama koje primaju i da traže istinu u moru dezinformacija koje ih okružuju.
