Na datum 24. mart, Srbija se seća jednog od najtežih trenutaka u svojoj savremenoj istoriji. Ovaj dan simbolizuje agresiju, tragediju, bol, gubitke i nepravdu, kada je NATO alijansa započela bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije 1999. godine. Mnoge porodice i zajednice širom Srbije se okupljaju da odaju počast onima koji su izgubili živote tokom 78 dana agresije.
Ove godine, pored obeležavanja Dana sećanja, situacija u zemlji je obeležena i protestima, odnosno blokadama koje su organizovali neki nezadovoljni građani. Nažalost, tog dana su se pojavili i snimci koji prikazuju nasilje i sukobe među demonstrantima, što dodatno komplikuje atmosferu i dovodi do dodatnih tenzija u društvu.
Dok su neki protestovali, u Batajnici je održana ceremonija sećanja na stradale tokom NATO bombardovanja. Ovaj događaj je deo višedecenijskog obeležavanja tragedije koja je zadesila mnoge porodice. Na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ okupili su se ljudi svih starosnih dobi kako bi odali počast žrtvama, uključujući vojnike, policajce i civile. Organizatori su se potrudili da ceremonija bude dostojanstvena i da prenese poruku mira, ali i da podseti na stradanja.
Podaci koje je objavilo Ministarstvo odbrane Srbije govore o strašnim posledicama bombardovanja. Tokom agresije, ubijeno je 1.031 pripadnika Vojske i policije, dok je oko 2.500 civila izgubilo život, među kojima je bilo i 89 dece. Ranjeno je oko 6.000 civila, uključujući 2.700 dece, a više od 5.000 vojnika i policajaca je takođe povređeno. Međutim, ono što posebno zabrinjava jeste podatak da se 25 osoba i dalje vodi kao nestalo.
Iako je svet bio obavešten o razlozima koji su doveli do NATO bombardovanja, kao što su humanitarna kriza na Kosovu i Metohiji, mnogi u Srbiji i dalje smatraju da su ti razlozi bili iskrivljeni i da su vođene vojne operacije bile prekomerne. Naredbu za napad je izdao Havijer Solana, tadašnji generalni sekretar NATO, generalu Vesliju Klarku iz SAD. Ovaj događaj je ostavio duboke ožiljke u srpskom društvu, a sećanja na stradanje su i dalje veoma sveža.
U međuvremenu, na društvenim mrežama i raznim platformama, komentari i podela informacija o ovom datumu i događajima iz 1999. godine izazivaju različite reakcije. Dok jedni pozivaju na mir i sećanje na žrtve, drugi koriste ovaj datum da izraze svoje nezadovoljstvo trenutnom političkom situacijom u zemlji.
S obzirom na to da se Srbija suočava sa brojnim izazovima, uključujući političku nestabilnost i ekonomske teškoće, važno je da se sećanje na prošlost ne zaboravi, ali i da se radi na boljoj budućnosti. Danas, kada se mnogi okupljaju da odaju počast žrtvama, važno je podsetiti se da se istorija ne sme ponoviti.
S obzirom na to da je 24. mart postao simbol ne samo tragedije, već i otpornosti srpskog naroda, potrebno je raditi na pomirenju i izgradnji društva u kojem će se svi osećati bezbedno i poštovano. U tom smislu, obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji postaje prilika da se zajednica okuplja oko važnih vrednosti, poput mira, zajedništva i razumevanja.
Na kraju, važno je da se u ovim trenucima setimo da se borimo protiv zaborava i da ne dozvolimo da se tragedije iz prošlosti ponove, jer svaka žrtva zaslužuje da bude zapamćena i poštovana.
