Ada Ciganlija, popularno beogradsko izletište, decenijama je bila omiljeno mesto za kupanje među Beograđanima. Još pre tridesetak godina, na ovom mestu se počeo razvijati trend nudističke plaže, gde su se hrabri kupači odvaživali da se sunčaju i kupaju potpuno goli.

Leti, kada bi vrućine na Adi Ciganliji okupile više od 200.000 ljudi, postojala je dilema da li će posetioci ući u vodu u kupaćem ili bez njega. Moda naturizma, kupanje bez oblačenja, bila je prisutna već tada u Beogradu.

Naturizam je masovno postao popularan na Jadranu, donet od strane nemačkih i skandinavskih turista. Isto se dogodilo i na “beogradskom moru” sredinom osamdesetih godina. Iako nije bilo stranih turista, hrabri Beograđani su se bez stida i srama sunčali i kupali potpuno goli.

Nudistički deo beogradske plaže bio je smešten na kraju Savskog jezera, a pristup njemu nije bio lagan zbog nedovoljno uređenog jezera. Kako je sve više Beograđana provodilo leto na Adi, nudisti su postajali sve manje brojni, dok su se ostali kupači širili ka njihovom delu plaže.

Uprkos besparici osamdesetih godina, kada je malo ljudi moglo sebi da priušti odmor na moru, Ada Ciganlija je postajala alternativa za mnoge Beograđane. Vlasti nisu imale sluha za naturiste, pa su oni sami uređivali svoj deo plaže. Međutim, situacija se zakomplikovala kada su im uklonili tuševe zbog prljave vode koja je odlazila u jezero.

Organizacija “Ada Ciganlija” nije želela da legalizuje naturističku plažu, čak su im pretili da ih presele na drugo mesto. Parking, kiosci, voda za piće i spasioci bili su nedostižni za nudiste. Situacija sa plažom sve više je zbunjivala Beograđane, ne samo zbog teritorijalne pripadnosti nego i zbog šarenolikosti kupača.

Naturistička plaža privlačila je različite posetioce, od obučenih naturista do znatiželjnih prolaznika, ali i sredovečnih muškaraca koji su dolazili ne samo da se kupaju već i da “odmaraju” oči. Danas je broj naturista na ovoj plaži dosta manji u odnosu na osamdesete godine, iako su društveni trendovi evoluirali u korist slobode izražavanja.

Iako vlasti Ada Ciganlije nisu pružale podršku naturistima prethodnih decenija, danas situacija deluje drugačije. Nema više straha od tabua i srama kada je reč o nudizmu, pa je i intenzitet naturističkog uživanja na plaži “beogradskog mora” opao. Sloboda izražavanja postala je prihvaćena, iako se sećanje na osamdesete godine ne zaboravlja.