Fondacija „Za srpski narod i državu“ organizovala je 20. februara 2025. godine u Čačku panel diskusiju na temu „Sretenje srpske revolucije i nacionalnog preporoda“. Ovaj događaj okupio je ugledne stručnjake, akademike i predstavnike institucija koji su raspravljali o značaju srpske revolucije i njenom uticaju na srpski narod i šire.
Dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine i jedan od panelista, istakao je važnost srpske revolucije koja se odvijala između 1804. i 1835. godine. Prema njegovim rečima, ova revolucija nije imala značaj samo za srpski narod, već i za sve narode u južnoj Evropi. „Srpska revolucija pokrenula je ustanke ostalih porobljenih naroda pod turskom okupacijom i predstavlja kamen temeljac iz kojeg su stvorene kneževine, kraljevina i Republika Srbija. Takođe, ona je bila izvorište i inspiracija za Kneževinu Crnu Goru, prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji 1918. godine, ali i za Republiku Srpsku 1992. godine“, rekao je Kuzmanović.
Mlađen Cicović, šef predstavništva Republike Srpske u Srbiji, govorio je o značaju obeležavanja velikih jubileja koji se slave ove godine. Ove godine se obeležava 850 godina od rođenja Svetog Save i 805 godina od donošenja Zakonopravila. „Republika Srpska i Srbija prvi put su zajednički obeležile Sretenje pod sloganom ‘Sabornost i ponos’, u skladu sa deklaracijom Svesrpskog sabora. Ovaj datum, 15. februar, jedan je od najznačajnijih u istoriji srpskog naroda. Takođe, za nas u Republici Srpskoj poseban značaj ima i 9. januar 1992. godine, kada je stvorena Republika Srpska, kao i 28. februar 1992. godine, kada je usvojen njen prvi Ustav“, izjavio je Cicović.
Cicović je naglasio da su srpska revolucija i stvaranje Republike Srpske vođene istim ciljem: slobodom srpskog naroda. „Karađorđe je 1804. godine poveo ustanak za slobodu Srbije, dok su Srbi u Bosni i Hercegovini 1991. godine mirno stvorili Skupštinu srpskog naroda u BiH, a 9. januara 1992. godine i svoju Republiku Srpsku. Ona je garancija slobode Srbima ne samo u njenim granicama, nego i u celoj BiH“, rekao je Cicović. On je citirao Milovana Vitezovića koji je rekao: „Karađorđe je sloboda, a Miloš država“, naglašavajući da ne može biti slobode bez države.
Panel diskusija je bila prilika za razmenu mišljenja i ideja o značaju istorijskih događaja koji su oblikovali identitet srpskog naroda. Učesnici su se složili da je važno očuvati nacionalnu svest i podsećati se na ključne trenutke u istoriji, kako bi se osnažila povezanost između svih Srba, bez obzira na to gde se nalaze.
Fondacija „Za srpski narod i državu“ planira da nastavi sa organizacijom ovakvih događaja, s ciljem očuvanja sećanja na važne istorijske momente i jačanja nacionalnog identiteta. Ova inicijativa je deo šireg nastojanja da se osigura da se istorija ne zaboravi i da se prenese na buduće generacije, kako bi se njegovale vrednosti koje su oblikovale srpski narod kroz vekove.
U ovom kontekstu, organizatori su naglasili da je važno raditi na jačanju svesti o zajedničkim vrednostima i tradiciji, kroz obrazovanje i kulturne događaje. Ovakvi skupovi ne samo da podstiču dijalog među različitim generacijama, već i doprinose očuvanju kulturnog nasleđa koje je od suštinskog značaja za identitet srpskog naroda.
Ovaj panel je, stoga, bio ne samo prilika za akademsku raspravu, već i za reafirmaciju zajedništva i ponosa srpskog naroda, koji se kroz istoriju borio za svoja prava i slobode.
