Promena klime, niža otkupna cena meda i veliki broj falsifikata na tržištu predstavljaju ozbiljne izazove s kojima se pčelari u Srbiji suočavaju. Na ovogodišnjem Sajmu meda u Beogradu, primetno je da je sve manje izlagača, što ukazuje na sve veće teškoće u ovoj industriji.
Falsifikovani med koji je nekada bio retkost, sada je postao uobičajen. Prema svetskim podacima, samo jedna trećina meda na tržištu je pravi. Čak ni stručnjaci ne mogu lako da prepoznaju pravi med bez laboratorijskih analiza. Prof. dr Slađan Rašić, predsednik Srpskog društva za testiranje kvaliteta meda, ističe da su falsifikatori toliko vešti da mogu prevariti čak i iskusne pčelare. „Jednom prilikom me je u inostranstvu čovek pitao koji je to med, a kada sam mu rekao, on je rekao da je to čist falsifikat“, prisetio se Rašić.
Pčelari se takođe žale na drastičan pad otkupne cene meda. Pre pet godina kilogram meda je iznosio sedam evra, dok je sada snižen na tri evra. Ova situacija dodatno favorizuje proizvođače falsifikata koji koriste jeftine sirovine poput melasa i bombonskih sirupa, a prodaju med po ceni koja je nekoliko puta viša od troška proizvodnje. Pčelar iz Vlasotinca, Zoran Krstić, napominje da je teško konkurisati ovakvim praksama, te da bi cena prirodnog meda trebala biti najmanje hiljadu dinara kako bi se proizvodnja isplatila.
Đorđe Radovanović, pčelar sa Sokolskih planina, dodaje da je mnogim pčelarima teško pronaći svoju računicu. „Poznajemo mnogo pčelara, ali nažalost, veliki broj njih je posle nekoliko godina odustao jer je teško pronaći isplativost“, rekao je Radovanović.
Potrošači se suočavaju sa izazovom pronalaženja pravog meda u moru falsifikata. Kako bi se osigurali da kupuju kvalitetan proizvod, stručnjaci preporučuju da se oslanjaju na tradiciju i poverenje. Porodica Milojković, koja se već više od pola veka bavi pčelarstvom, proizvodi različite vrste meda i prodaje ih širom Srbije. Svetlana Milojković iz sela Kamenovo naglašava važnost lične povezanosti s kupcima i pouzdanosti proizvoda.
Pčele, osim što proizvode med, igraju ključnu ulogu kao oprašivači biljaka. Ajnštajn je nekada rekao da bi nestanak pčela mogao da ugrozi život na Zemlji. Nažalost, ljudski nemar i upotreba hemikalija često dovode do njihove smrti, što dodatno komplikuje situaciju u pčelarstvu. U svetlu svih ovih izazova, pčelari i potrošači moraju raditi zajedno kako bi sačuvali ovu važnu delatnost i obezbedili kvalitetan med na tržištu.
