Škeljćimu Devoliju je prekinuta funkcija počasnog konzula u Crnoj Gori, koju je obavljao od 2019. godine u ime tzv. Kosova. Ovu informaciju je saopštila vršiteljka dužnosti ministarke spoljnih poslova Donika Gervala. Odluka je donesena zbog dokumenta u kojem se navodi da je Peć grad u Srbiji, što je izazvalo reakcije vlasti u Prištini.
U svom obraćanju, Gervala je naglasila da niko ko negira „državnost Kosova“ ne može biti predstavnik te države. Ova izjava ukazuje na jasnu politiku vlade Kosova prema svima koji sumnjaju u suverenitet i teritorijalni integritet Kosova. „Nulta tolerancija prema onima koji negiraju Republiku Kosovo. Nikada ‘Peć, Srbija’, već ‘Pejë, Republika Kosovo’“, napisala je ona na društvenoj mreži Fejsbuk. Gervala je dodala da je mandat Devolija okončan odmah nakon što je saznala za ovaj slučaj, ističući da je odluka nepovratna i da ima za cilj zaštitu dostojanstva Republike Kosovo.
Pored Gervale, ovu objavu je podelio i premijer Kosova Aljbin Kurti, koji je takođe istakao da „Republiku Kosovo ne mogu predstavljati oni koji je negiraju“. Ova situacija dodatno ukazuje na napetosti između Srbije i Kosova, koje traju od raspada bivše Jugoslavije i proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine.
Odluka o prekidu mandata Devoliju dolazi u trenutku kada su odnosi između Beograda i Prištine ponovo na tapetu, a svaki pokušaj negiranja suvereniteta Kosova od strane pojedinaca ili institucija može izazvati ozbiljne političke posledice. Devolijev slučaj je samo jedan od primera kako vlasti u Prištini reagiraju na percepciju i izjave koje bi mogle podrivati legitimnost Kosova kao nezavisne države.
Osim političkih implikacija, ova situacija takođe otvara pitanja o ulozi konsularnih predstavnika i njihovim obavezama prema državama koje predstavljaju. Konsulati imaju ključnu ulogu u očuvanju interesa svojih građana u inostranstvu, ali i u promovisanju i očuvanju državnog suvereniteta i identiteta. U tom smislu, svaka izjava ili akcija koja se suprotstavlja zvaničnoj politici može dovesti do gubitka poverenja i legitimiteta predstavnika.
Kosovo je suočeno sa brojnim izazovima u međunarodnoj areni, uključujući neslaganja oko priznanja svoje nezavisnosti od strane nekih zemalja, uključujući i Srbiju, koja nikada nije priznala Kosovo kao suverenu državu. Ove tenzije se često manifestuju u svakodnevnom životu, a političke odluke poput one o Devoliju služe kao podsetnik na složenu situaciju koja traje već više od decenije.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da iako Kosovo ima podršku nekih zapadnih zemalja, još uvek se suočava sa izazovima u ostvarivanju punog članstva u međunarodnim organizacijama poput Ujedinjenih nacija. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakvi incidenti mogli dodatno otežati situaciju i otežati napore Prištine da izgradi bolje odnose sa susedima i međunarodnom zajednicom.
S obzirom na sve navedeno, odluka o prekidu mandata Škeljćimu Devoliju predstavlja značajan korak u nastojanjima vlasti Kosova da učvrste svoj suverenitet i da pošalju jasnu poruku o tome ko može predstavljati njihovu državu. Ova situacija može imati dalekosežne posledice ne samo za ličnu karijeru Devolija, već i za šire političke odnose u regionu, koji su već opterećeni istorijskim napetostima i nesuglasnicama.
U svakom slučaju, dalji razvoj situacije će zavisiti od reakcija svih uključenih strana, kako iz Prištine, tako i iz Beograda, a moguće je da će se i međunarodna zajednica uključiti u rešavanje ovih pitanja, pokušavajući da podstakne dijalog i pronađe rešenja koja će biti prihvatljiva za sve.
