Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju, Tonino Picula, predstavio je danas nacrt izveštaja o Srbiji pred Odborom EP za spoljne poslove. U ovom izveštaju naglašava se da će tempo pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU) i dalje zavisiti od napretka u ključnim vrednostima, dijalogu između Beograda i Prištine, kao i od usklađivanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Picula je u svom izlaganju istakao da će poslanici EP imati priliku da upute amandmane na nacrt izveštaja pre njegovog usvajanja u odboru krajem aprila, dok se očekuje da konačan tekst bude usvojen u formi rezolucije u maju. U izveštaju se, pored ostalog, ukazuje na to da Srbija, uprkos određenom napretku u pregovorima, mora prevazići „prepreke“ koje se odnose na unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, vladavinu prava i reforme u borbi protiv korupcije.
Dokument je sačinjen kao odgovor EP na izveštaje Evropske komisije o Srbiji iz 2023. i 2024. godine. Picula je naglasio da Srbija pokazuje posvećenost članstvu u EU kao strateškom cilju i ambiciju da se u potpunosti uskladi sa pravnim tekovinama EU do kraja 2026. godine. Međutim, očekuje se da Srbija pokaže stratešku orijentaciju ka EU i da „objektivno i nedvosmisleno“ komunicira o svom statusu u vezi sa EU.
U izveštaju se takođe ukazuje na značaj Zapadnog Balkana za bezbednost i stabilnost EU kao celokupne regije, uz naglašavanje uticaja Srbije u tom kontekstu. Picula je izrazio zabrinutost zbog ograničenog ili nikakvog napretka u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU, posebno u oblastima kao što su vladavina prava, reforma javne uprave i usklađivanje sa politikama EU.
Žaljenje se izražava zbog nedostatka napretka u Poglavlju 31, jer je „obrazac usklađivanja Srbije sa spoljnopolitičkim stavovima EU uglavnom ostao nepromenjen“. Poziva se na hitno usklađivanje sa restriktivnim merama EU i opštom politikom prema Rusiji. Ipak, primećuje se napredak u usklađivanju Srbije sa viznom politikom EU, uz poziv na potpuno usklađivanje sa tom politikom.
U vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, Picula je pozvao visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaju Kalas, kao i Evropsku komisiju, da preuzmu proaktivniju ulogu u vođenju procesa dijaloga. Takođe, traži se veća uloga EP u olakšavanju ovog dijaloga. Istaknuta je važnost konstruktivnog angažovanja vlasti Beograda i Prištine u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, uz poziv da se izbegavaju jednostrane akcije koje bi mogle dovesti do eskalacije tenzija.
Picula je naglasio i potrebu za poštovanjem i punom primenom svih prethodnih sporazuma, što uključuje uspostavljanje Zajednice srpskih opština. On je dodao da smatra da se ništa nije bitno promenilo u odnosu na decembar prošle godine, kada Srbija nije otvorila klaster broj 3, što ukazuje na stagnaciju u procesu pristupanja.
S obzirom na to da se uskoro očekuje njegova trodnevna poseta Srbiji, Picula je izrazio spremnost da razgovara sa svim relevantnim političkim akterima o temama iz izveštaja. Iako nije imao potvrdu o svim planiranim susretima, izrazio je nadu da će nakon posete imati jasniju sliku o stanju u Srbiji, što će mu pomoći u daljem radu.
Ovim izveštajem Picula je još jednom skrenuo pažnju na izazove s kojima se Srbija suočava na putu ka evropskim integracijama, naglašavajući da je potrebna proaktivnost i konstruktivan dijalog kako bi se postigao napredak u ovom procesu.
