Povrtar Jaroslav Holik iz Padine, u blizini Pančeva, posvećen je uzgoju cvekle na svojoj parceli od četiri hektara već pet godina. Prema njegovim rečima, pšenica je najbolji predusev za cveklu. Nakon košnje pšenice, započinje pripremu zemljišta za sledeću setvu cvekle, što uključuje struganje strnjike da bi se sačuvala vlaga i mehanički uništili korovi. Holik ističe važnost osnovnog đubrenja koje se obavlja u kasnu jesen, a kako bi se pravilno prihranila zemlja, koristi savete Poljoprivredne stručne savetodavne službe.
On se oslanja na analize zemljišta kako bi odabrao odgovarajuće đubrivo, koje obično sadrži veći udeo kalijuma, poput NPK 10-26-26, u količini od otprilike 350 kg/ha, a zatim sledi duboko oranje. Zemljište u njegovoj blizini Deliblatske peščare je peskovito, pa nikad ne oru dublje od 27 cm kako bi se izbeglo izbacivanje peska na površinu.
Setva cvekle se obavlja krajem marta, nakon pripreme zemljišta. Holik koristi setvospremač na dubini od oko 10 cm kako bi sačuvao vlagu u zemlji i omogućio brže zagrevanje tla, što je važno za raniju setvu. Prvi korak pre setve je dodavanje dodatnih količina NPK i AN đubriva, nakon čega sledi predsetvena priprema i sama setva. Razmak između redova je 50 cm, a unutar reda 12 cm, što se pokazalo kao najuspešnija varijanta.
Jedan od problema s kojima se suočava tokom uzgoja su zečevi i glodari. Nicanje cvekle traje obično i do dve nedelje, a ponekad i više. Nakon nicanja, Holik sprovodi tretman protiv korova, kao i zaštitu od bolesti, koja je slična onoj kod šećerne repe. Cvekla je podložnija bolestima i zahteva dodatnu pažnju. Cerkospora, patogen koji može izazvati velike probleme, često zahteva preventivne tretmane.
U početnim fazama rasta, najopasniji insekt je repina pipa, dok se kasnije javljaju vaši. Holik se suočavao i sa problemom grinje, ali je uspeo da ga reši insekticidima. Glodari predstavljaju veći izazov, jer dok su usevi mladi, zečevi jedu lisnu masu, ali se cvekla relativno brzo oporavlja. Međutim, kada cvekla dostigne fiziološku zrelost, problemi s miševima postaju ozbiljni, jer oštećeni plodovi nisu prikladni za upotrebu.
Vađenje cvekle počinje u oktobru, a Holik preferira ručno vađenje, što je najzahtevniji deo posla. Ova metoda zahteva mnogo radnika i radnih dana, ali je rezultat mnogo cenjeniji na tržištu kod prerađivača zbog minimalnih mehaničkih oštećenja. Idealna veličina cvekle za preradu je kada 80% plodova ima prečnik od 12 cm, što omogućava Holiku da traži višu otkupnu cenu.
Prošla godina nije bila posebno rodna, a prinosi su se kretali oko 32 t/ha, što Holik objašnjava vremenskim uslovima kao što su količina padavina i visoke temperature. On upozorava kolege poljoprivrednike da uzgoj cvekle nije jednostavan, iako može delovati tako na prvi pogled. Tokom vegetacije, potrebno je često obilaziti useve i odmah reagovati na eventualne bolesti ili napade insekata.
Na kraju, Holik savetuje da pre odluke o setvi potraže otkupljivača kako bi izbegli situaciju da im rod ostane neprodat, pošto cvekla ne može dugo da stoji nakon vađenja. Ovim savetima želi da pomogne drugima da izbegnu potencijalne probleme u proizvodnji cvekle.
