Najveća bruto zarada u Crnoj Gori za novembar 2023. godine dostigla je iznos od 74.039 evra, što u neto iznosu predstavlja približno 54.500 evra, kako su saopštili iz Poreske uprave. Ova iznos pripada zaposlenom u sektoru trgovine na veliko kompjuterima i softverima, koji se ističe kao vodeća delatnost u pogledu visokih primanja.
Osim ovog iznosa, u istom mesecu isplaćene su i druge značajne zarade, pri čemu su ostale četiri najveće plate pripale zaposlenima u sektoru hotela i sličnog smeštaja. Druga najveća bruto plata iznosila je 45.286 evra, što u neto iznosu čini oko 33.500 evra. Treća najveća plata iznosila je 41.883 evra, dok su četvrta i peta najveća primanja bila 40.596 evra i 36.049 evra, što neto iznosi oko 26.500 evra.
U poređenju sa ovim iznosima, prosečna plata u Crnoj Gori za novembar iznosila je 993 evra, što ukazuje na velike razlike u primanjima među različitim sektorima. Ove informacije ukazuju na to da su određene industrije, poput IT sektora i turizma, sposobne da ponude znatno veće plate u odnosu na prosečnu zaradu u zemlji.
Kao što je navedeno, sektor trgovine na veliko, posebno u vezi sa tehnologijom, pokazuje snažan rast i potencijal za visoke zarade. S obzirom na globalne trendove, povećana potražnja za kompjuterskom opremom i softverima može dodatno doprineti rastu plata u ovom sektoru.
S druge strane, sektor turizma, koji takođe beleži visoke plate, igra ključnu ulogu u ekonomiji Crne Gore. Razvoj turističkih usluga i povećanje broja posetilaca doprinose rastu zaposlenosti i, samim tim, povećanju plata u ovom sektoru.
Uprkos tome što su visoke plate u nekim industrijama ohrabrujuće, važno je napomenuti da se mnogi radnici i dalje suočavaju sa izazovima niskih plata i neizvesnosti na tržištu rada. Prosečna plata od 993 evra ukazuje na to da je veći deo radne snage u Crnoj Gori i dalje u zoni nižih primanja, što može stvoriti socioekonomske razlike.
S obzirom na trenutne ekonomske uslove, važno je da se nastavi sa razvojem politika koje će podsticati rast plata i stvaranje novih radnih mesta. Investicije u obrazovanje i obuku radne snage, kao i podrška lokalnim preduzećima, mogu biti klјučni faktori u smanjenju razlika u primanjima i unapređenju životnog standarda građana.
U zaključku, dok visoke plate u određenim sektorima predstavljaju pozitivnu vest, izazovi u pogledu prosečnih primanja i tržišta rada ostaju prisutni, zahtevajući pažnju i akciju relevantnih institucija i donosioca odluka.
