Na tržištu rada u Srbiji primetan je alarmantan nedostatak radne snage u brojnim deficitarnim zanimanjima kao što su vozači, zavarivači, stolari, vodoinstalateri i električari. Poslodavci se suočavaju sa sve većim izazovima, a mnogi su primorani da uvoze radnike iz inostranstva kako bi zadovoljili svoje potrebe. Cene rada u ovim profesijama nastavljaju da rastu, a poslodavci se bore da privuku i zadrže kvalifikovane radnike.
Prema izveštaju poslovnog magazina „Biznis i finansije“ (B&F), rast plata u zanatima postavlja pitanje kako obezbediti pravedan odnos između plata visokoobrazovanih stručnjaka i onih koji rade u deficitarnim zanimanjima. U međuvremenu, mnogi poslodavci pribegavaju kreativnim rešenjima kao što su fleksibilno radno vreme i plaćanje dela zarade „na ruke“, kako bi privukli radnike.
Srbija je nekada imala odlične majstore, ali su mnogi od njih otišli u penziju ili emigrirali u inostranstvo, gde su dobili znatno bolje plate. Mladi ljudi, svesni ovih okolnosti, nerado se odlučuju za zanate, iako neki od njih donose zaradu sličnu onoj koju zarađuju inženjeri ili programeri.
Procene govore da tržištu rada nedostaje oko 20.000 vozača i oko 30.000 zanatlija. Građevinskim firmama nedostaje oko 1.700 zavarivača, a na 143 oglasa za posao javilo se samo 13 radnika. Zabrinjavajuće je i to što nedostaju stolari, tesari i vodoinstalateri, što dodatno otežava situaciju na tržištu.
Dok se velike kompanije nekako snalaze, male firme se sve više oslanjaju na starije zanatlije, svesne da će problem nedostatka radne snage postati još veći. Ova situacija dovodi do poremećaja u odnosu zarada između zanatlija i visokoobrazovanih kadrova. Poslodavci se suočavaju sa dilemom koliko bi trebalo platiti inženjera kada keramičari zarađuju i po 3.000 evra, a vozači više od 1.000 evra.
Kako bi rešili problem nedostatka kvalifikovane radne snage, poslodavci se često odlučuju za prijavu na minimalne plate, dok se preostali deo isplaćuje „na ruke“. Ova praksa stvara dodatne troškove i pad kvaliteta usluge, ali je nužna za zadržavanje radnika.
S obzirom na jasno neslaganje između sistema obrazovanja i potreba tržišta rada, kao i nezainteresovanost mladih za zanatske smerove, neophodno je promovisati deficitarna zanimanja. Poslodavci su primorani da zapošljavaju vozače i druge radnike bez mogućnosti selekcije, što dodatno narušava kvalitet usluga.
U građevinarstvu, situacija je još teža, jer nedostatak kvalifikovanih radnika postaje sve ozbiljniji. Mnogi radnici su stariji i blizu penzije, a mlađi se teško odlučuju za zanate. Bez pravih rešenja, Srbija će se suočiti sa ozbiljnim problemima na tržištu rada, a građani će snositi posledice viših cena usluga.
