Programeri nastavljaju da budu najplaćenije zanimanje u Srbiji, sa prosečnom neto platom u februaru od 288.617 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ova cifra je značajno viša u poređenju sa platama zaposlenih u industrijama kao što su proizvodnja koksa i derivata nafte, kao i eksploatacija sirove nafte i gasa, koje su u januaru bile veće, ali su u februaru doživele drastično smanjenje.
Naime, prosečne plate u proizvodnji koksa i derivata nafte su sa januarskih 332.994 dinara pale na 179.394 dinara. Slično tome, radnici u eksploataciji sirove nafte i gasa su zabeležili smanjenje sa 297.143 dinara na 155.864 dinara. Ova situacija ukazuje na velike promene u ovim sektorima, što može biti posledica različitih ekonomskih faktora, uključujući globalne cene energenata i potražnju.
Pored programera, drugi sektori sa visokim primanjima uključuju naučno istraživanje i razvoj, gde je prosek dostigao 203.079 dinara, kao i vazdušni saobraćaj sa 225.994 dinara. Iako su ovi sektori značajni, razlike u platama su i dalje očigledne kada se uporede sa drugim industrijama. Na primer, u poljoprivredi je prosek iznosio 81.682 dinara, dok su plate u rudarstvu bile 132.942 dinara. U građevinarstvu su zabeležena primanja od 86.773 dinara, dok je prerađivačka industrija, koja zapošljava veliki broj radnika, imala prosek od 91.475 dinara.
S druge strane, zaposleni u sektorima sa najnižim primanjima uključuju uslužne delatnosti, gde su plate u proseku iznosile 57.916 dinara. U pripremanju i posluživanju hrane i pića prosek je bio 59.639 dinara. Radnici koji se bave popravkom računara i predmeta za ličnu upotrebu zarađivali su 63.050 dinara, dok su zaposleni u preradi drveta i srodnim industrijama imali prosek od 62.137 dinara. Ove informacije ukazuju na velike razlike u platama između različitih sektora, što može uticati na izbor zanimanja i obrazovne politike u budućnosti.
Ova kretanja na tržištu rada su svakako važna za ekonomsku analizu i kreiranje politika koje bi mogle pospešiti rast i razvoj u industrijama sa nižim primanjima. S obzirom na trenutno stanje i očekivanu potražnju za radnicima, važno je da se investira u obuku i obrazovanje kako bi se poboljšala konkurentnost i omogućio bolji kvalitet života za sve radnike. U narednom periodu, može se očekivati dalja analiza ovih trendova, kao i uticaj globalnih ekonomskih prilika na kruženje plata u Srbiji.
