U Narodnom pozorištu u Beogradu započele su probe predstave „Centrala za humor“, koja je nastala po tekstu Đorđa Kosića i u režiji Olje Đorđević. Ova predstava se temelji na dokumentarnoj građi i istražuje delovanje pozorišne trupe pod imenom „Centrala za humor“, koja je tokom Drugog svetskog rata izvodila vodvilje, skečeve, humorističke i vokalne numere, pretežno za zabavu publike u Beogradu pre i tokom okupacije.
Tokom novembra 1944. godine, članovima ove trupe suđeno je zbog njihove umetničke delatnosti za vreme rata. Predstava se fokusira na autentične ličnosti iz tog vremena, uključujući glumce Narodnog pozorišta kao što su Aleksandar Cvetković, Jovan Tanić, Ljubinka Bobić, Žanka Stokić, Nikola Popović i Mirko Milisavljavić. Kosićev tekst postavlja pitanje moralnosti igranja predstava u vremenu rata, što je tema koja i danas izaziva polemiku.
Olja Đorđević, koja je prvi put režira u Narodnom pozorištu, ističe da je važno preispitati te moralne dileme i rehabilitovati likove poput Cvetkovića i Tanića, ali i kolektivnu svest o tim događajima iz prošlosti. Njena vizija je da predstava pruži priliku za dijalog o važnim pitanjima društvene odgovornosti, umetnosti i moralnih izbora u teškim vremenima.
U predstavi „Centrala za humor“ igraju Radovan Vujović kao Aleksandar Cvetković, Miloš Đorđević kao Jovan Tanić, Jovan Jovanović kao Nikola Popović, Vanja Milačić kao Žanka Stokić, Pavle Jerinić kao Mirko Milisavljević i Suzana Lukić kao Ljubinka Bobić. Pored glavnih glumaca, tim iza predstave uključuje dramaturga Jefimiju Sekulović, kostimografa Mariju Marković Milojev, scenografa Ljubicu Popović, kompozitora Irenu Popović Dragović i koreografa Andreju Kuleševića.
Premijera predstave zakazana je za 22. mart na Sceni „Raša Plaović“. Očekuje se da će ova predstava, koja se bavi važnim i često kontroverznim pitanjima, privući pažnju publike i podstaknuti diskusiju o ulozi umetnosti u teškim vremenima. Umetnost je često bila način da se suočimo sa teškim istinama, a „Centrala za humor“ će, kako se očekuje, doprineti ovom razgovoru, istovremeno nudeći zabavu i podsticaj na razmišljanje.
U ovoj predstavi, Kosić se ne bavi samo humorom kao takvim, već i njegovom funkcijom u društvu u trenucima krize. Humor može biti i oružje, ali i zaštita, način da se preživi i da se ljudima pruži trenutak olakšanja usred agonije. Ova kompleksnost je ono što čini „Centralu za humor“ ne samo komedijom, već i delikatnim istraživanjem ljudske prirode, otpornosti i kreativnosti u teškim vremenima.
Činjenica da se predstava oslanja na stvarne događaje i ličnosti iz prošlosti dodaje dodatnu težinu i značaj ovom projektu. Kroz likove koji su zaista postojali i koji su se suočavali s realnim opasnostima, publika će imati priliku da razmisli o vlastitim stavovima prema umetnosti, moralu i društvenoj odgovornosti.
Kroz istraživanje ovih tema, „Centrala za humor“ može postati ne samo umetničko delo, već i platforma za dijalog, refleksiju i razumevanje. U vremenu kada su društvene podele i nesigurnosti sve prisutnije, predstava može poslužiti kao podsetnik na važnost umetnosti kao sredstva za okupljanje, razumevanje i prevazilaženje izazova.
