Muharem Bazdulj, poznati književnik i teoretičar, održao je prvo predavanje u okviru svog ciklusa „Atlantide“, fokusirajući se na usmenu književnost koja je, kako ističe, postojala mnogo pre nego što je pismenost postala dominantan oblik izražavanja. U ovoj diskusiji, Bazdulj naglašava suštinsku ulogu usmene tradicije u kulturi i njen značaj u razvoju ljudskog društva.
Usmena književnost, prema Bazdulju, nije samo oblik umetničkog izražavanja, već i sredstvo koje je oblikovalo identitete naroda kroz vekove. On se oslanja na primer manje poznate narodne pesme pod nazivom “Car Konstantin i đače samouče”, koja je zabeležena od strane Vuka Karadžića 1845. godine. Ova pesma, iako nepoznata široj javnosti, simbolizuje bogatstvo srpske usmene tradicije i njen uticaj na kolektivno pamćenje i identitet.
U savremenom kontekstu, Bazdulj primetno ističe kako se usmena tradicija i dalje održava, ali u novim formama. S obzirom na to da je današnje predavanje emitovano putem Jutjuba, on naglašava porast popularnosti podkasta i audio knjiga. Ove savremene platforme omogućuju ljudima da ponovo otkriju vrednost pripovedanja i poezije, što ukazuje na trajnu potrebu za naracijom u ljudskom društvu.
Bazdulj takođe ukazuje na to da mnogi antropolozi smatraju da je potreba za pričom evolutivno uslovljena. Ljudi su kroz istoriju koristili priče da bi prenosili znanje, vrednosti i iskustva, čime su jačali međuljudske veze. Ova praksa je bila ključna za preživljavanje i razvoj zajednica, a usmena književnost je predstavljala osnovu za oblikovanje kolektivnog identiteta.
U okviru svog predavanja, Bazdulj se dotiče i pitanja kako tehnologija utiče na naše razumevanje i upotrebu usmene književnosti. Dok se svet sve više okreće digitalnim medijima, usmena tradicija ne nestaje, već se transformiše. Ljudi danas koriste moderne alate za deljenje priča, što omogućava da se stara tradicija ponovo oživi u novom obliku.
Usmena književnost, kako Bazdulj naglašava, nije samo deo prošlosti; ona je i deo sadašnjosti i budućnosti. U svetu koji je sve više okrenut vizualnim sadržajima, potreba za pričom, poezijom i naracijom ostaje snažna. Način na koji se te priče prenose može se menjati, ali sama suština pripovedanja ostaje nepromenjena.
Bazduljovo predavanje „Srpska narodna poezija“ dostupno je na Jutjub kanalu KCNS, čime se dodatno podstiče interesovanje za usmenu književnost i njen značaj u savremenom društvu. Ova predavanja ne samo da služe kao edukativni resurs, već i kao podsticaj za dalje istraživanje bogate srpske kulturne baštine.
U ovom svetlu, važno je naglasiti da usmena književnost ne predstavlja samo umetnički izraz, već i sredstvo za očuvanje kulturnog identiteta. Kroz pesme, priče i legende, narodi prenose svoje vrednosti, tradicije i istoriju sa generacije na generaciju. Očuvanje ovakvih tradicija postaje ključno u vremenu kada se globalizacija i modernizacija čine kao pretnje lokalnim kulturama.
Osim toga, usmena književnost igra značajnu ulogu u obrazovanju i socijalizaciji mladih. Učenje kroz priče može biti izuzetno efikasan način prenošenja znanja i vrednosti, a Bazduljov pristup može inspirisati nastavnike i edukatore da u svoje metode uključuju elemente usmenog pripovedanja.
Na kraju, Bazduljovo predavanje ističe važnost usmene književnosti kao vitalnog dela ljudske kulture. Kroz očuvanje i promociju ovih tradicija, možemo osigurati da buduće generacije razumeju i cene bogatstvo svojih korena, dok istovremeno pronalaze nove načine za izražavanje i povezivanje sa svetom oko sebe.
