Kultura i umetnost predstavljaju kompleksne sfere ljudskog izražavanja, u kojima se prepliću različite ideje, tradicije i forme. U ovom carstvu slobode, ne postoje stroga pravila, ali postoje određeni kodovi koji omogućavaju komunikaciju i razumevanje unutar umetničkih dela. Ovi kodovi funkcionišu kao matrice koje povezuju prostor, vreme i značenje, omogućavajući ljudima da prepoznaju i definišu umetnost u različitim kontekstima.
Jedan od ključnih pojmova u ovoj diskusiji je „uzus“ ili upotreba, koja se odnosi na običaje i navike unutar umetničkih praksi. U tom smislu, kodovi kulture su dinamički i reverzibilni, što znači da se mogu menjati i prilagođavati, što omogućava umetnicima da stvore dela koja odražavaju savremene teme i ideje. Umetnost se tako može razvijati u više pravaca, ne samo linearno, već i u složenim, višedimenzionalnim obrascima.
U ovom kontekstu, posebno je zanimljivo razmatrati delo Bojana Jovanovića, poznatog antropologa i kulturosofa, i njegovu knjigu „Književnost u antropološkom svetlu“. Ova knjiga, objavljena u Novom Sadu od strane uglednih izdavača „Prometej“ i Arhiva Vojvodine, pruža sveobuhvatan pogled na međusobne odnose književnosti, umetnosti i kulture. Jovanović se bavi širokim spektrom tema, uključujući etnologiju, religiju, istoriju, filozofiju, psihologiju i umetnost, ističući njihovu poveznost.
Jovanović je polihistor koji se ne boji da istražuje političke dimenzije kulture. Njegovi radovi se bave kako zločinima nad srpskim narodom, tako i kritikom avangardne umetnosti. Njegova istraživanja su duboko ukorenjena u tradiciji, bez obzira da li se radi o napuštenim ili novootkrivenim vrednostima. Jovanović smatra da se književnost, umetnost i kultura ne mogu posmatrati kao odvojene oblasti, jer su one međusobno prožimajuće.
Jedna od njegovih ključnih teza je da antropologija može poslužiti kao metodološki okvir za dublje analize umetnosti i književnosti. On ističe da antropologija nudi svež pristup razumevanju kompleksnosti ljudskog izražavanja, dok se njegova promišljanja često bave večnim pitanjima životnih i egzistencijalnih problema, kao što su smrt, postojanje Boga i priroda čoveka.
Bojan Jovanović nije jedini koji istražuje povezanost između umetnosti i drugih disciplina. Dragan Bulatović, profesor na katedri za muzeologiju, naglašava da se sve što je napisano u književnosti može prevesti i interpretirati u okviru likovne teorije. On ukazuje na to da fenomen snova i oniričko iskustvo predstavljaju ključne elemente u književnosti, a ti elementi se lako mogu preneti na likovnu umetnost, koja često koristi san kao inspiraciju.
Knjiga „Književnost u antropološkom svetlu“ se stoga može smatrati značajnim doprinosom razumevanju umetnosti kroz prizmu antropoloških i kulturnih teorija. Jovanovićevo istraživanje otvara vrata za nove načine razmišljanja o umetnosti i njenoj funkciji u društvu. Njegovi uvidi mogu poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i analize, kako u okviru akademske zajednice, tako i među širim publikama.
U svetu koji se brzo menja, gde se kultura i umetnost neprestano razvijaju, razumevanje ovih kompleksnih odnosa postaje sve važnije. Jovanović i njegovo delo predstavljaju svetionik za one koji žele dublje da razumeju kako umetnost odražava i oblikuje ljudsku sudbinu, kao i kako se kulturni kodovi mogu interpretirati kroz razne umetničke forme. Njegova sposobnost da poveže različite discipline čini ga jednim od najvažnijih mislioca u savremenoj srpskoj kulturi.
