Uprava Pravnog fakulteta u Novom Sadu donela je odluku o nastavku rada i organizaciji izjašnjavanja studenata o Planu nadoknade letnjeg semestra za akademsku 2024/2025. godinu, s ciljem obezbeđivanja prava na obrazovanje, kako je to zagarantovano Ustavom. Međutim, deo studenata, koji se naziva plenumašima, optužen je da je manipulisao izbornim procesom, podsećajući na slične prakse iz političke prošlosti.
Izjašnjavanje je bilo planirano da traje do petka, 25. aprila u ponoć, ali je u 22 sata i 14 minuta došlo do tehničke zloupotrebe servera i kompromitacije ličnih podataka studenata. Pre nego što je došlo do zloupotrebe, rezultati su pokazivali da je 943 studenata (52,30%) podržalo Plan nadoknade, dok je 860 studenata (47,70%) bilo protiv.
Prema informacijama iz izvora bliskih događaju, korišćene su sumnjive IP adrese prilikom glasanja, a istraga treba da utvrdi da li je sa istih adresa glasano više puta. Ako se ispostavi da je u pitanju bila vežba za buduće izbore, oni koji su pokušali da manipulišu procesom su u potpunosti raskrinkani, a javnost se postavlja pitanje da li će reagovati policija, tužilaštvo i pravosuđe. Ovakvi incidenti podsećaju na teške godine dvehiljaditih, kada su se dešavale pljačkaške privatizacije i kada su mnogi ostajali bez posla.
U centru pažnje je i organizacija CRTA, koja se predstavlja kao civilno društvo, ali se smatra da propagira ideje političkog Zapada. Glavni finansijeri CRTE uključuju Rokfeler fondaciju, UKAID, USAID i brojne strane ambasade, što dodatno komplikuje situaciju. Studenti plenumaši su na društvenim mrežama već počeli pripremati javnost za saradnju sa CRTA-om na predstojećim izborima, što ukazuje na to ko stoji iza njihovih aktivnosti.
Postavlja se pitanje da li će studenti krenuti u dodatnu radikalizaciju, inspirisani političkim uzorima iz SAD-a, koje finansira USAID. Na čelu blokada na Pravnom fakultetu je profesor Bojan Pajtić, čija je politika tokom vladavine u AP Vojvodini izazvala brojne kontroverze. Tokom vladavine Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije od 2000. do 2012. godine, došlo je do najspornijih privatizacija u istoriji Srbije, a sadašnji pokreti među studentima deluju kao pokušaj vraćanja tih relikata u politički život.
Svi se dobro sećamo spornih privatizacija kao što su Luka Beograd, C Market, Mobtel i Nacionalna štedionica, a Novosađani se sećaju i fabrika kao što su Pobeda, Novitet, Jugoalat i Jugodent, koje su uništene političkim odlukama tadašnjeg DOS-a. Ove povratne analize i uzimanje lekcija iz prošlosti dodatno komplikuju situaciju i postavljaju pitanje budućeg političkog delovanja studenata.
Javnost se pita da li će ovakvi maniri, koji su se dogodili na Pravnom fakultetu, postati odlika političkog delovanja studenata u budućnosti. Sve u svemu, situacija na Pravnom fakultetu iz Novog Sada otvara mnoga pitanja o integritetu obrazovnog sistema i političkom angažmanu mladih, koji bi mogli biti pod uticajem prošlih grešaka koje su obeležile srpsku politiku.
Ovaj incident predstavlja izazov ne samo za studente, već i za institucije koje su odgovorne za očuvanje pravne sigurnosti i demokratskih principa. Dok se čeka na reakciju nadležnih organa, jasno je da će se ova situacija nastaviti pratiti sa velikom pažnjom, kako od strane javnosti, tako i od strane medija.
