Ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona o povećanju cena ulaznica za strance van Evropske unije u Luvru izazvala je brojne polemike. Ova inicijativa, koju je preuzela ministarka kulture Rašida Dati, dolazi u vreme kada se razmatra opsežna obnova ovog najvećeg muzeja na svetu. Makron je naveo da će dodatna sredstva potrebna za restauraciju muzeja uključivati i različite tarife za strance, počevši od 1. januara sledeće godine.
Ova mera izaziva pitanja o praktičnoj primeni i mogućim problemima koji bi mogli nastati. Na primer, nejasno je kako bi se regulisao pristup osobama sa dvojim državljanstvom ili strancima koji žive u Francuskoj. Takođe, u „mešovitim“ brakovima gde članovi porodice imaju različita državljanstva, dolazi do etičkih dilema kada pojedinci iz iste porodice moraju da plaćaju različite cene. Predstavnici sindikata Se-Že-Te, poput Kristijana Galanija, smatraju ovu meru diskriminatorskom, naglašavajući da je pravo na kulturu univerzalno i da ovakva politika može produbiti postojeće socijalne razlike.
S druge strane, zagovornici novog sistema naplate ističu da Francuzi i Evropljani već plaćaju velike poreze za održavanje kulturnih institucija. U Ministarstvu kulture ukazuju na to da različite tarife već postoje u drugim zemljama, poput SAD, Kambodže, Italije i Maroka. Na primer, od jula 2023. godine, ulaz u rimski Panteon košta pet evra, osim za određene grupe. Ovaj sistem se može smatrati načinom finansiranja kulturnih institucija u vreme smanjenja javnih subvencija.
Mnogi kritičari ističu da su muzeji, kao što je Luvr, planetarno blago koje treba biti dostupno svima, bez obzira na nacionalnost. Postavlja se pitanje zašto bi, na primer, Egipćani plaćali više za pristup svojoj kulturnoj baštini koja se čuva u Luvru. Prema planovima vlasti, nova tarifikacija mogla bi da donese dodatnih 20 miliona evra godišnje, uz očekivanu posetu od 12 miliona ljudi, što bi značilo da bi ulaznica za strance koštala 30 evra.
Luvr je prošle godine posetilo 8,7 miliona ljudi, od kojih je 80% bilo stranaca, a među njima 13% Amerikanaca. Svakodnevno, pred remek-delima poput Mona Lize, prolazi između 20.000 i 30.000 posetilaca. Makron je najavio planove za izgradnju posebne sale za izlaganje Mona Lize do 2031. godine, uz autonomni pristup, što će zahtevati dodatnu ulaznicu. Ova izložba biće odvojena od ostalih dela, s ciljem da se smanji gužva i poboljša iskustvo posetilaca.
Procene troškova obnove Luvra inicijalno su bile oko 500 miliona evra, ali se sada očekuje da bi taj iznos mogao dostići između 700 i 800 miliona evra. Izgradnja nove sale za Mona Lizu mogla bi koštati 400 miliona evra. U međuvremenu, ulaz za mlade do 18 godina, kao i za određene grupe, ostaje besplatan.
Francuska se suočava sa budžetskim deficitima, pa se planira da Luvr samostalno finansira obnovu, uz minimalnu državnu pomoć. Očekuje se da će sredstva doći iz različitih izvora, uključujući ispostavu Luvra u Abu Dabiju i donacije mecena. U 2022. godini, Luvr je od karata i donacija prikupio 141 milion evra, a očekuje se da će taj iznos rasti.
Pored Luvra, vlasti razmatraju primenu sličnog sistema naplate i za Dvorac u Versaju i Muzej Orsej. U ovom kontekstu, pitanje pristupa Bogorodičinoj crkvi, u kojoj je ulaz trenutno besplatan, takođe je tema rasprave. Dok se Francuska suočava sa izazovima finansiranja kulture, jasno je da će se u budućnosti nastaviti rasprava o načinu na koji se kulturne institucije mogu održati i unaprediti.
