Politički stručnjaci su nedavno govorili o uticaju novih zvaničnika Evropske unije na buduću politiku prema Srbiji. Velika rokada u EU donela je promene u ličnostima koje će se baviti Balkanom, gde su otišli Đuzep Borelj, Oliver Varhelji i Vladimir Bilčik, a stigli su Kaja Kalas, Marta Kos i Tonino Picula. Umesto Španca, Mađara i Slovaka, Srbijom će se ubuduće baviti Estonka, Slovenka i Hrvat.
Jedna od dilema je i ko će naslediti Miroslava Lajčaka na mestu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine. Iako mu je mandat produžen do januara 2025. godine, spekuliše se da bi Lajčaka mogao naslediti – Lajčak.
Očekuje se da će smena ključnih američkih figura na Zapadnom Balkanu dodatno doprineti promenama u politici prema regionu. Novi stari predsednik Donald Tramp treba da odluči ko će naslediti specijalne izaslanike za Zapadni Balkan Eskobara i Kasanofa, kao i ambasadora Kristofera Hila.
Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju istakla je da nacionalna pripadnost novih zvaničnika neće mnogo uticati na politiku prema Srbiji. Istakla je da će program rada komisije biti ključan, kao i odnos snaga u institucijama EU. Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije je naglasio da promene u EU dolaze u globalnom kontekstu, uz ogroman uticaj Sjedinjenih Američkih Država na evropske politike.
Sa ovakvim promenama, ključno pitanje ostaje koje smernice će dati SAD i kako će EU odgovoriti na izazove u odnosima sa Rusijom, kao i na unutrašnje krize na Balkanu. Zečević je takođe istakao da zemlje koje imaju najveći otpor prema Rusiji, poput Estonije i Litvanije, dobijaju važne funkcije u EU, što će uticati na politiku prema Balkanu.
Očekuje se da će nova postava zvaničnika EU doneti promene u politici prema Srbiji i regionu Balkana, te da će odnosi sa SAD-om biti ključni za oblikovanje budućih smernica. S obzirom na kompleksnost političkih odnosa u regionu, važno je pratiti kako će nove ličnosti u EU i SAD uticati na buduće političke odluke i odnose sa Rusijom.
