U vreme kada mnogi sanjaju o životu u urbanim sredinama, pojedinci poput Zlatana Kučevića iz Velike Župe i Ljubisava Gojakovića iz Brodareva pokazuju da se i na selu može uspešno raditi i živeti. Plastenička proizvodnja povrća postala je temelj porodične egzistencije kako iskusnim domaćinima, tako i mladima koji se vraćaju svojim korenima.
Zlatan Kučević već decenijama gradi svoje imanje, koje danas broji 22 plastenika. U sezoni iz njih izlaze hiljade sadnica i tone kvalitetnog povrća. „Rasad za sadnju na otvorenom biće spreman oko 1. maja. Imamo stalne kupce kojima prodajemo sadnice, a pripremamo i sadnju za naše potrebe“, objašnjava Zlatan u razgovoru za RINU.
Prvi prihodi ove godine dolaze od prodaje presade i mlade zelene salate, dok su redovi mladog kupusa već spremni, a paradajz i krastavac čekaju sadnju. „U šest plastenika biće zasađen paradajz, koji smo proizveli iz našeg rasada. Folija je već postavljena, a rupe su iskopane“, dodaje on.
U poslu mu pomaže sin Sanel, student Poljoprivrednog fakulteta u Sarajevu, koji svoje znanje odmah primenjuje na porodičnom gazdinstvu. „Ako ste samouki, proces učenja i postizanja kvaliteta je duži. Školovanje olakšava put, jer teorijsko znanje možemo brzo primeniti u praksi“, ističe Sanel.
S druge strane, Ljubisav Gojaković iz Brodareva je jedan od sve većeg broja mladih koji su se, nakon školovanja u Beogradu, odlučili za povratak na selo i nastavak porodične tradicije. „Sve što proizvedemo u plastenicima, dalje plasiramo na tržište. Pored rasada, uzgajamo paradajz, krastavac, papriku, dinju, lubenicu i tikvicu, a pravimo i zimnicu“, kaže Ljubisav.
Na imanju Gojakovića godišnje se proizvede desetine tona povrća, a proizvodi stižu i na tržišta širom Evrope. Trenutno je u toku priprema za sadnju, a rasad je već spreman. „Paprike proizvedemo oko stotinu hiljada komada, dok paradajza, krastavaca, dinja, tikvica i lubenica proizvedemo oko 15 hiljada saksija“, dodaje Ljubisav.
U poslu mu pomaže i otac Dušan, koji primećuje da se proizvodnja rasada danas značajno razlikuje u odnosu na vreme kada je on počinjao. Poljoprivrednici u opštini Prijepolje mogu da računaju na podršku lokalne samouprave, koja sprovodi javni poziv za nabavku novih plastenika, dodatno stimulišući razvoj sela.
„Interesovanje poljoprivrednika za nabavku plastenika je značajno povećano. Na nedavnom konkursu koji je realizovan sa Fondacijom Divac prijavilo se 106 kandidata, dok ih je prošle godine bilo 74“, navodi Sanel Dizdarević, član Opštinskog veća u Prijepolju zadužen za poljoprivredu.
Zlatan i Ljubisav pokazuju da selo ima budućnost kada se u njega ulaže znanje, rad i ljubav. U njihovim pričama ogleda se nada i inspiracija za sve koji žele da se vrate svojim korenima i doprinesu razvoju ruralnog života.
