Fudbal se konstantno razvija, a trenutna verzija igre gotovo da se ne može uporediti sa ranijim. U svetu sporta, posebno u fudbalu, sve je više inovacija koje postaju pravi hit među igračima. Ovi moderni „gladijatori“ svakodnevno su pod pritiskom da impresioniraju publiku svojim veštinama. Da bi ostali u vrhunskoj formi, fudbaleri neprestano traže nove metode, a jedna od njih je i spavanje sa lepljivom trakom preko usta.
Ova neobična metoda popularizovana je od strane norveškog napadača Erlinga Halanda, igrača Mančester Sitija. Prema izveštaju portala „Daj mi sport“, trend „prelepljivanja usta“ brzo se širi Premiijer ligom. Ova traka podstiče disanje na nos tokom sna, što navodno pozitivno utiče na fizičku spremnost igrača.
Haland je istakao da mu ova praksa pomaže da „uspori disanje i spreči suvoću grla“. Osim toga, smanjuje unos neželjenih čestica, jer dlačice u nosu deluju kao filter. Dugotrajno disanje na nos, kako se navodi u izvoru, poboljšava rad mišića i cirkulaciju tokom sportskih aktivnosti.
Međutim, ova metoda nije bez rizika. Stručnjaci su već upozoravali na problematičnost ovog trenda, a neki lekari ga smatraju jednim od najopasnijih. Hrvatski „Indeks“ pominje rizike kao što su apneja, gušenje usled nazalne opstrukcije i potencijalni problemi u slučaju povraćanja.
U emisiji Logana Pola, Haland je priznao da koristi sve moguće trikove kako bi postigao optimalne rezultate. „Kretanje, trening, biomehanika, radim sve da nateram telo na optimalan rad. San je najvažniji“, rekao je Haland i iznenadio Pola predlogom da i on proba da lepi usta tokom sna: „Pokušaj to. Zašto da ne?“.
Ipak, lekari upozoravaju da se ne treba igrati sa ovakvim metodama. „Ako vam je nos začepljen ili imate problema poput devijacije septuma, lepljenje usta može dovesti do ozbiljnih problema. Zamislite da se probudite usred noći i ne možete da dišete? To nije ono što ste očekivali“, naglašava jedan od stručnjaka.
Zbog svega navedenog, važno je napomenuti da ne treba samoinicijativno pribegavati ovakvim praksama bez izričite preporuke lekara. Haland je izuzetak i ne postoje dovoljno dokazi koji bi potvrdili efikasnost ovakvih metoda, niti je sprovedeno dovoljno naučnih ispitivanja o potencijalnim opasnostima.
U svetu sporta, gde je konkurencija sve veća, igrači neprestano tragaju za načinima da unaprede svoje performanse. Ipak, važno je balansirati između inovacija i sigurnosti. Uzimajući u obzir sve rizike povezane sa ovim trendom, fudbaleri bi trebalo da budu oprezni i da se konsultuju sa stručnjacima pre nego što se upuste u slične eksperimente.
Ove inovacije, koliko god bile privlačne, ne bi smele da nadmaše osnovna pravila zdravlja i sigurnosti. Fudbal, kao i svaki drugi sport, zahteva zdravlje i pripremljenost igrača, a ne samo veštinu. Razvijanje novih metoda je prirodan deo evolucije sporta, ali igrači moraju biti svesni rizika koje takve metode mogu nositi.
U zaključku, dok se fudbal i dalje razvija, a igrači poput Halanda istražuju nove načine za poboljšanje svoje igre, važno je da se fokusiraju na svoje zdravlje i da se ne upuštaju u potencijalno opasne eksperimente bez adekvatnih saveta stručnjaka. Samo tako mogu osigurati dugoročnu uspešnost i zdravlje u svetu koji se neprestano menja.
