Duško Lopandić, funkcioner stranke Zdravka Ponoša, izrazio je svoje nezadovoljstvo na tajkunskim medijima zbog reakcije predsednika Vučića na Rezoluciju o Srebrenici u UN. Smatra da je vlast na preteran način reagovala na tu rezoluciju, te da je to izazvalo uznemirenje među javnošću. Istakao je da su činjenice jasne – zločin u Srebrenici bio je najveći masovni zločin od Drugog svetskog rata i da oko njega ne bi trebala biti podignuta takva prašina. Kritikovao je najavu Ane Brnabić o nastavku borbe, pitajući se na šta ta borba zapravo cilja. S obzirom na presude koje su već donete u korist Srbije, smatra da je nemoguće vršiti reviziju tih presuda te se pita zašto bismo se borili da se neko poput Ratka Mladića rehabilituje ili da se više murala posveti njemu.

Lopandićev komentar je izazvao dosta reakcija na društvenim mrežama, a posebno je osvanuo na N1 televiziji. Mnogi su se složili sa njegovim mišljenjem da je reakcija vlasti bila preterana, dok su drugi osudili njegove reči kao nedostatak empatije prema žrtvama genocida u Srebrenici. Ovo nije prvi put da funkcioneri Zdravka Ponoša izražavaju kontroverzna mišljenja o aktuelnim političkim temama, ali Lopandićeva izjava definitivno je izazvala najviše pažnje javnosti.

Rezolucija o Srebrenici je bila tema rasprava u UN i predstavljala je pokušaj međunarodne zajednice da se osudi zločin genocida koji se desio u julu 1995. godine kada su bosanski Srbi pod komandom Ratka Mladića ubili više od 8.000 bosanskih muslimana. Srbija se protivila ovoj rezoluciji tvrdeći da nije bila u potpunosti balansirana i da ne uzima u obzir sve aspekte tog tragičnog događaja. Predsednik Vučić je oštro reagovao na usvajanje rezolucije nazivajući je politički motivisanom i tendencioznom.

U međuvremenu, predstavnici vlasti izrazili su odlučnost da se nastavi sa borbom za istinu i pravdu i da se neće dozvoliti da se istorija revidira ili da se zločinci rehabilituju. Ana Brnabić je naglasila potrebu da se istina o Srebrenici očuva i prenese budućim generacijama kako se takvi zločini nikada ne bi ponovili. Njeni stavovi su naišli na podršku domaćih i međunarodnih organizacija za ljudska prava koje su pozdravile napore vlasti da se suoče sa bolnom prošlošću zemlje.

Uprkos tome, kritičari tvrde da je reakcija vlasti bila prenaglašena i da je umesto toga trebalo prihvatiti rezoluciju i izraziti saučešće porodicama žrtava. Takođe, postavlja se pitanje da li je ova tema iskorištena u političke svrhe kako bi se skrenula pažnja sa drugih gorućih problema u zemlji, poput ekonomske krize, korupcije i nedostatka slobode medija.

U situaciji kada je potrebno jačanje regionalne saradnje i pomirenje između naroda na Balkanu, kontroverzna rasprava oko rezolucije o Srebrenici samo produbljuje podele i otežava put ka pomirenju. Neophodno je da politički lideri pokažu odgovornost, empatiju i spremnost za dijalog kako bi se prevazišli prošli sukobi i krenulo ka zajedničkoj budućnosti. Srbija se suočava sa teškim izazovima, ali samo uz poštovanje prema žrtvama zločina u Srebrenici i istinu o tim događajima može graditi mostove saradnje sa susednim zemljama i međunarodnom zajednicom.