U februaru 2023. godine, svetske cene hrane su zabeležile porast u odnosu na januar, sa posebnim naglaskom na cene šećera koje su skočile za 6,6%. Ovo je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda (FFPI) iznosi 127,1 poen, što predstavlja povećanje od 1,6% u poređenju sa prethodnim mesecom.
Ovaj skok cena je rezultat rasta vrednosti u nekoliko ključnih kategorija, uključujući šećer, mlečne proizvode, biljna ulja i žitarice, dok su cene mesa zabeležile blagi pad. Indeks cena šećera je porastao na 118,5 poena, a tržišta su zabrinuta zbog smanjenih globalnih zaliha u sezoni 2024/25, kao i slabijih proizvodnih izgleda u Indiji i Brazilu. Iako su cene šećera porasle u februaru, one su i dalje niže za 15,8% u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
Prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda porasla je za 4% na 148,7 poena, uz međugodišnji rast od 23,2%. Mesečna poskupljenja su zabeležena u svim kategorijama mlečnih proizvoda, što ukazuje na rastuće troškove u ovoj oblasti. Sa druge strane, vrednost indeksa cena biljnih ulja povećana je za 2% na 156 poena, a cene su takođe porasle za 29,1% u odnosu na februar 2022. godine. Ovaj povećani indeks je rezultat rasta cena palminog, sojinog i suncokretovog ulja, kao i ulja repice.
Cene žitarica su na mesečnom nivou blago porasle za 0,7% na 112,6 poena, uz rast cena pšenice i kukuruza, dok su na međugodišnjem nivou niže za 1,2%. Indeks cena mesa je pao za 0,1% na 118 poena, ali je i dalje za 4,8% veći nego u februaru prethodne godine.
Ukupna vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda za februar zabeležila je porast od 8,2% u poređenju sa istim mesecom prošle godine, ali je i dalje za 20,7% manja u odnosu na vrhunac iz marta 2022. godine. Ovi podaci ukazuju na to da, iako su cene hrane u porastu, one su i dalje niže nego što su bile u prethodnim godinama, što može uticati na globalnu ekonomiju i potrošačke navike.
Ovaj izveštaj FAO-a naglašava važnost praćenja kretanja cena hrane, posebno u svetlu globalnih ekonomskih izazova i klimatskih promena, koje mogu značajno uticati na proizvodnju i dostupnost hrane. Potrošači, proizvođači i vlade će morati pažljivo da prate ove trendove kako bi se prilagodili promenljivim uslovima na tržištu.
