Porodica Marka Utržana, vojnika JNA koji je svirepo mučen i ubijen 1991. godine u hrvatskom logoru Rakitje u Zagrebu, nije dobila pravdu nakon što je Viši sud u Beogradu oslobodio optužbu protiv Markovog ubice Branka Tunića, pripadnika hrvatskih „zengi“. Tunić je osuđen u odsustvu na osam godina zatvora zbog ratnog zločina nad 18 vojnika JNA, među kojima je bio i Marko.

Markova sestra Jelena Karanović izrazila je razočaranje presudom, ističući da je očekivala veću kaznu za Tunića, te da su se sve rane i emocije vratili nakon donošenja ove presude. Jelena je bila samo 18-godišnjakinja kada je njen brat brutalno ubijen, a i danas se seća Markove vedre i vesele prirode. Njegovi drugovi i dalje posećuju njegov grob na dan njegovog ubistva i rođendana, kako bi odali počast Marku.

Karanović ističe da su na sudu isplivale informacije o tome kako je Marko iritirao Tunića svojim osmehom i vedrim karakterom. Bez obzira na patnju i zlostavljanje, Marko je ćutao i osmehivao se. Jelena se i dalje suočava sa bolom i traumom koju je pretrpela nakon gubitka brata, te izražava razočaranje zbog nedostatka pravde u ovom slučaju.

Ovo su samo neki od mnogih slučajeva zločina i nepravdi koje su se dogodile tokom ratova devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije. Porodice žrtava često ostaju bez adekvatne pravde i zatvaranja rana koje su im nanešene, što ostavlja trajne posledice na njihovu psihu i emocionalno zdravlje.

Važno je da se slučajevi ratnih zločina istraže temeljito i da počinioci budu odgovarajuće kažnjeni kako bi se osigurala pravda i pomirenje među narodima koji su bili pogođeni ratom. Pravda za porodicu Marka Utržana i sve druge žrtve ratnih zločina treba da bude prioritet kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.

Nažalost, mnogi zločini iz prošlosti još uvek nisu razrešeni, te je važno da se nastavi rad na istrazi i procesuiranju počinilaca. Porodice žrtava zaslužuju istinu i pravdu, kako bi mogle da pronađu mir i zatvore ove traumatične stranice svojih života.

Žrtve ratnih zločina nikada ne smeju biti zaboravljene, a njihove porodice zaslužuju da im se pruži podrška i pravda. Samo tako će se moći prevazići prošlost i graditi bolja budućnost za sve ljude na ovim prostorima.

U konačnici, pravda je nešto što bi trebalo da bude univerzalno pravo svakog pojedinca, bez obzira na okolnosti i poreklo. Samo kroz poštovanje prava svake osobe možemo izgraditi društvo zasnovano na pravdi, jednakosti i poštovanju ljudskih prava.