Roditelji dečaka Dimitrija Glišića već godinama se bore za pravdu nakon što je njihov sin, učenik šestog razreda i talentovani košarkaš, izgubio život u saobraćajnoj nesreći. U nesreći koja se dogodila pre osam godina, Dimitrije je bio u poseti babi i dedi u selu Voćnjak kod Loznice. U trenutku nesreće, dok je vozio bicikl, na njega je velikom brzinom naleteo vozač S.A., koji je tek mesec dana ranije položio vozački ispit. Ova tragična situacija postavila je niz pitanja o odgovornosti i pravdi.
Prema izjavama porodice, vozač je nakon nesreće prvo pozvao svog oca umesto Hitne pomoći. Kada je hitna pomoć stigla, Dimitrije je prevezen u Urgentni centar u Loznici, a kasnije je hitno prebačen u Beograd. Nažalost, povrede su bile previše teške i preminuo je šest dana nakon nesreće. Njegova majka, Suzana, ističe da su lekari rekli da su povrede bile kao da je bio u udesu na auto-putu.
Dimitrijev otac, Vladimir, tvrdi da je vozač bio toliko brz da nije mogao da reaguje. On je takođe napomenuo da je vozač, umesto da se oseća krivim, nastavio da vozi isti automobil i nakon nesreće, sve dok se ponovo nije upustio u incident. U drugom incidentu, udario je devojku na pešačkom prelazu, ali je dobio samo uslovnu kaznu za nepružanje pomoći.
Jedan od najšokantnijih delova ove priče je to što vozač nakon nesreće nije proveo ni jedan sat u pritvoru. Policija ga je odmah pustila kući, tvrdeći da je krivica bila na Dimitriju jer se uključio iz sporedne ulice. Ovakav ishod je duboko povredio porodicu Glišić, koja se oseća kao da je pravda izostala. Osnovno javno tužilaštvo u Loznici je na kraju donelo rešenje da ne postoji osnov za podizanje optužnice, što je dodatno pogoršalo njihovu bol.
Kako bi dobili pravdu, roditelji su se obratili višim sudovima, ali su sve žalbe odbijene. Tek 2021. godine su angažovali advokaticu iz Beograda koja je podnela novu krivičnu prijavu. Slučaj je konačno prebačen u Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu, gde je optužnica podignuta nakon osam godina. Pripremno ročište je zakazano za 18. februar.
Osim emotivne boli, porodica Glišić se suočava i sa pravnim preprekama. Osiguranje vozača priznalo je 25% krivice, ali to nije donelo olakšanje za porodicu koja je izgubila svoje dete. Suzana i Vladimir nastavljaju da se bore za pravdu, ali su frustrirani dugotrajnim procesom i osećajem da pravosudni sistem nije na njihovoj strani.
Ova priča je još jedan primer kako se porodice žrtava saobraćajnih nesreća suočavaju s izazovima u potrazi za pravdom. Izuzetno je važno da društvo prepozna tešku situaciju u kojoj se nalaze, kao i da se preduzmu odgovarajući koraci kako bi se osiguralo da pravda bude zadovoljena. Na kraju, ne samo da je reč o pravdi za Dimitrija, već i o zaštiti drugih potencijalnih žrtava nesavesnih vozača. Porodica Glišić ostavlja otvorena vrata za sve koji žele da pomognu u ovoj borbi, nadajući se da će njihova priča inspirisati promene u sistemu.
