Pravna lica, preduzetnici i stanovništvo u Srbiji na kraju januara dugovali su bankama ukupno 3.796 milijardi dinara po osnovu kredita, prema najnovijem izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Najveći deo duga čine pravna lica, koja su dugovala 2.086 milijardi dinara, dok je dug stanovništva iznosio 1.628 milijardi dinara. Preduzetnici su, s druge strane, imali manji udeo u ukupnom dugu.
U poređenju sa istim periodom prošle godine, ukupan dug je povećan za 11,2 odsto. Najveće povećanje zabeleženo je kod preduzetnika, gde je dug porastao za 17,0 odsto. Pravna lica su imala povećanje duga od 12,9 odsto, dok je dug građana porastao za 8,9 odsto. Ovi podaci ukazuju na postepeno povećanje zaduženosti, što može biti rezultat rasta troškova života i inflacije.
Stanovništvo je najviše dugovalo po osnovu gotovinskih kredita, koji su iznosili 782,60 milijardi dinara. Slede stambeni krediti i krediti za adaptaciju, koji su dostigli 697,49 milijardi dinara. Ovi podaci ukazuju na to da građani sve više koriste kredite za finansiranje svojih potreba, što može biti indikativno za trenutnu ekonomsku situaciju u zemlji.
Kada je reč o kašnjenju u otplati kredita, prosečno kašnjenje za sve tri kategorije dužnika iznosilo je 2,5 odsto. Najveće kašnjenje zabeleženo je kod preduzetnika, gde je iznosilo 4,8 odsto, dok je kod pravnih lica kašnjenje iznosilo 2,7 odsto. Najmanje kašnjenje je zabeleženo kod stanovništva, koje iznosi 2,1 odsto. Ovi podaci sugerišu da preduzetnici imaju veće poteškoće u izmirenju svojih obaveza u odnosu na građane.
Na kraju januara 2024. godine, u Srbiji je bilo otvoreno 9,28 miliona tekućih računa, dok je broj korisnika tekućih računa iznosio 6,07 miliona. U poređenju sa stanjem na 31. januar 2024. godine, zabeležen je rast broja tekućih računa za 3,5 odsto, a broj korisnika povećan je za 2,5 odsto. Ovi podaci ukazuju na rast bankarskih usluga i sve veću dostupnost finansijskih sredstava građanima.
Međutim, suprotno trendu rasta u segmentu tekućih računa, broj kreditnih kartica je opao. Naime, broj kartica smanjen je sa 1,15 miliona na 1,13 miliona u protekloj godini, a broj korisnika kreditnih kartica opao je sa 923.970 na 914.436. Ovi podaci mogu ukazivati na oprezniji pristup građana prema korišćenju kreditnih kartica, verovatno zbog povećanih troškova i ekonomskih neizvesnosti.
Ovi finansijski pokazatelji predstavljaju značajan aspekt trenutne ekonomske situacije u Srbiji i mogu imati implikacije na buduće ekonomske politike i ponašanje potrošača. U svetlu ovih informacija, važno je pratiti razvoj događaja i ponašanje tržišta u narednim mesecima.
