Kada se bliži 1. avgust, datum koji su grčke vlasti odredile za izvršenje prinudnog iseljenja monaha Manastira Esfigmen, tako napetost u ovoj svetinji raste. Takvih nelagodnosti je bilo i prethodnih godina, ali se ipak sve na koncu rešavalo mirnim putem. Međutim, ovog leta deluje da su obe strane odlučne u svojim namerama.

Manastir Esfigmen na Svetoj gori, jedan od dvadeset svetih manastira autonomne monaške republike na Atosu, vekovima je simbol vere, otpora i duhovnog identiteta. U srcu ovog manastira, gde se molitva i post uzdižu kao stubovi duhovnog života, odvija se sukob koji traje decenijama, podsećajući nas na složenost odnosa između svetovne vlasti i monaškog sveta.

Koreni sukoba između grčkih vlasti i monaha Manastira Esfigmen sežu do sredine 20. veka. Monasi Esfigmena, vođeni dubokom verom i željom za očuvanjem tradicionalnih vrednosti, postali su poznati po svom neprihvatanju modernih tendencija u pravoslavnoj crkvi. Njihov najizraženiji stav protivio se ekumenizmu, naročito dijalogu sa Rimokatoličkom crkvom, što ih je dovelo u sukob sa Carigradskom patrijaršijom i grčkim vlastima.

Godine 1972. monasi Manastira Esfigmen su otvoreno odbili da priznaju autoritet Vaseljenskog patrijarha, optužujući ga za odstupanje od pravoslavne vere. Kao odgovor, Patrijaršija ih je proglasila „nerazumnim“ i preduzela korake da im ograniči pristup resursima i podršci. Sukob je kulminirao 2002. godine kada su grčke vlasti pokušale fizički iseliti monahe iz manastira, navodeći da nisu legitimni predstavnici bratstva.

– Jeretik Vartolomej je u masoneriji i želi da se sve religije ujedine kako bi pronašle stado – bio je oštar nedavno iguman Manastira Esfigmen, Mefodije, osvrćući se na početke i uzrok ovog problema prilikom uključenja u emisiju grčke TV Alert. S druge strane, Carigradski patrijarh Vartolomej i grčke vlasti staru bratiju Esfigmena smatraju zilotima kojima nije mesto na Svetoj Gori.

Monaška zajednica Manastira Esfigmen, uprkos fizičkim i pravnim pritiscima, ostala je nepokolebljiva u svom stavu. Barjaci s natpisom „Pravoslavlje ili smrt“ koji se vijore sa zidina manastira postali su simbol njihovog otpora.

Za monahe, ovo nije samo političko pitanje, već duhovna borba za očuvanje čiste vere. U međuvremenu, grčke vlasti su osnovale novu bratiju sa istim imenom, koja je prihvatila autoritet Carigradske patrijaršije, ali stara zajednica je i dalje u manastiru.

– Ja sam ovde 54 godine. Oni su došli 2005. Nijedan od njih nije pre toga bio ni minut u manastiru. Ne znaju ni gde je toalet. Statut kaže, da bi neko postao iguman u manastiru na Svetoj Gori, mora imati deset godina od kada je postao monah u manastiru i da je zamonašen u manastiru. Katuljica je postavljen kao iguman, a nije bio ni minut u manastiru. Proglašen je za monaha u Alasoni.

Zatim, da bi neko glasao za igumana, Svetogorski statut kaže da mora prethodno provesti najmanje šest godina u manastiru od dana kada je postao monah. Oni nisu došli na Svetu goru da postanu monasi, već da uzmu imovinu iz našeg manastira. Uzeli su sve. Često nemamo ni 5 evra za starce. Čim krenemo da uzmemo krompire, ili luk, odmah policija, ne smemo se kretati – rekao je iguman Esfigmena za grčku TV Alert.

Pravni aspekti ovog sukoba dodatno su ga zakomplikovali. Monasi su se suočili sa brojnim sudskim procesima, kaznama i pokušajima deložacije. U nekoliko navrata, policija je pokušala da uđe u manastir, ali su se monasi branili, pozivajući se na autonomiju Svete Gore i prava koja im pripadaju. Međunarodna zajednica je takođe pokazala interesovanje, ali sukob ostaje lokalizovan unutar grčkih pravnih okvira.

Ovaj sukob nije samo pitanje autoriteta i jurisdikcije, već duboko duhovno pitanje koje pogađa srž identiteta monaške zajednice Esfigmena. Njihov otpor nije samo protiv svetovnih, državnih vlasti, već protiv onoga što smatraju izdajom prave svetootačke vere. Sveta gora, kao centar pravoslavnog monaštva, odražava ovaj konflikt kao manifestaciju borbe između svetovnog i duhovnog.

Sukob između grčkih vlasti i monaha Manastira Esfigmen ostaje kompleksan i višeslojan. On nas podseća na delikatnu ravnotežu između duhovnog poziva i svetovnog autoriteta. Dok se molitve monaha Esfigmena uzdižu ka nebesima, njihova borba na zemlji nastavlja da odjekuje kao podsećanje na težinu očuvanja vere u svetu koji se stalno menja, dok iščekuju 1. avgust, koji se u medijima navodi kao datum kada će ih policija prisilno iseliti.