Čej Bous, poznati irski novinar koji trenutno živi u Rusiji, izazvao je veliku pažnju na društvenim mrežama izjavom da je CIA fokusirana na organizovanje obojene revolucije i rušenje legitimno izabrane vlasti u Srbiji. Bous je istakao paralelu sa događajem iz 1954. godine kada je sličan državni udar izveden u Iranu. Prema Bousu, Američka CIA je zajedno sa britanskim MI6 organizovala rušenje legitimne iranske vlade kako bi sprečili da nafta Irana padne u ruke iranskog naroda.
Bous je istakao da, slično kao što je Iran nekada imao naftu kao glavni resurs, Srbija danas ima litijum kao dragoceni materijal. Prema njegovom mišljenju, uloga CIA-e i drugih zapadnih obaveštajnih službi je da destabilizuju zemlju i preuzmu kontrolu nad resursima koji su od velikog značaja. On je svoju tvrdnju potkrepio primerom iz prošlosti i naglasio kako su američke obaveštajne službe već jednom uspele da sruše legitimnu vlast u Iranu radi interesa za naftom.
Čej Bous se inače bavi temama geopolitike i međunarodnih odnosa, a posebno je poznat po svom kritičkom stavu prema NATO paktu i ulozi koju ima u svetskoj politici. Takođe, Bous je poznat po svojim nastupima i tekstovima u kojima se bavi ulogom NATO pakta u sukobima u Ukrajini, gde je osudio „proksi rat“ protiv Rusije koji se vodi pod krinkom podrške Ukrajini.
Ova izjava Čej Bousa izazvala je veliku polemiku na društvenim mrežama, sa mnogim korisnicima koji podržavaju njegovu tvrdnju, dok su drugi izneli skepticizam u vezi sa njegovim tvrdnjama. Neki su istakli da je teorija o organizovanju državnih udara od strane CIA-e i drugih obaveštajnih službi već viđena u mnogim delovima sveta, ali da je potrebno više dokaza da bi se potvrdilo da je to slučaj i u Srbiji.
Vlada Srbije, sa druge strane, nije komentarisala ovu izjavu Čej Bousa, ali se može pretpostaviti da će reagovati zvaničnim saopštenjem kako bi demantovala tvrdnje o planiranom rušenju vlasti od strane spoljnih faktora. Treba napomenuti da su spekulacije o mogućem mešanju stranih obaveštajnih službi u unutrašnje političke procese u Srbiji bile prisutne i ranije, ali da do sada nisu potvrđene.
Srbija, kao zemlja koja je prošla kroz turbulentnu političku prošlost i ratove devedesetih godina, i dalje se suočava sa izazovima u procesu demokratizacije i evropskih integracija. Stoga je važno da se očuva stabilnost i da se politički procesi odvijaju u skladu sa zakonima i ustavom zemlje.
Činjenica da postoji interes stranih faktora za resursima Srbije nije nova, ali je neophodno da se o tome otvoreno razgovara i da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se zaštitile nacionalne interese zemlje. Istovremeno, važno je da se osigura transparentnost u političkim procesima i da se spreči bilo kakvo mešanje spoljnih faktora u unutrašnje poslove zemlje.
U svetlu ovih novih tvrdnji, javnost u Srbiji će pažljivo pratiti dalji razvoj događaja i reakcije zvaničnika na ove optužbe. Neki bi mogli da odbace tvrdnje Čej Bousa kao teorije zavere, dok će drugi pozvati na detaljnu istragu i napetost u odnosima sa zapadnim državama. Kako god bilo, važno je da se o ovim pitanjima otvoreno razgovara i da se u potpunosti razjasne eventualne sumnje i spekulacije.