POZORIŠNA KRITIKA: Rekvijem za bogalje

Tamara Nikolić avatar

Dogadjaj poznat kao APSURDNA „Pašićeva komanda“ desio se tokom Prvog svetskog rata kada je srpski premijer Nikola Pašić naredio da se vojnici sa fizičkim nedostacima, poznati kao bogalji, pošalju u Bitku na Ceru. Ova naredba je bila apsurdna i nemoralna, jer je bilo jasno da takvi vojnici ne bi mogli da izdrže teške uslove borbe na frontu.

Ovaj događaj poslužio je kao inspiracija Dušanu Kovačeviću da napravi zaokret u svom pisanju komedija i da napiše istorijsku melodramu „Sveti Georgije ubiva aždahu“. Ova predstava postala je jedna od najpoznatijih i najuspešnijih pozorišnih komada u srpskoj kulturi.

„Sveti Georgije ubiva aždahu“ govori o strahotama rata, ali i o herojstvu i hrabrosti pojedinaca. Glavni likovi su vojnici sa fizičkim nedostacima koji se bore na frontu i pokazuju neverovatnu hrabrost i odlučnost. Kroz ovu priču Kovačević oslikava patnje i stradanja srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata, ali istovremeno slavi hrabrost i otpornost ljudskog duha.

Predstava je postigla ogroman uspeh kod publike i kritike, dobivši brojne nagrade i priznanja. Ona je postala simbol srpskog pozorišta i jedan od najcenjenijih komada u savremenoj srpskoj kulturi. Kovačević je uspeo da spoji komediju sa tragedijom na veoma originalan i efektan način, stvarajući delo koje je istovremeno duhovito, dirljivo i motivirajuće.

Osim što je inspirisan istorijskim događajem, Kovačević je u „Svetom Georgiju ubiva aždahu“ obradio i aktuelne teme i probleme savremenog društva. Kroz likove vojnika sa fizičkim nedostacima on je istražio pitanja identiteta, hrabrosti, moralnosti i ljudskosti. Predstava postavlja važna pitanja o prirodi rata, odlučnosti i borbi za opstanak, ali istovremeno naglašava važnost solidarnosti, hrabrosti i zajedništva.

„Sveti Georgije ubiva aždahu“ je postao klasik srpske pozorišne literature i jedno od najznačajnijih dela u karijeri Dušana Kovačevića. Njegova sposobnost da spoji istorijske događaje sa savremenim temama i da stvori delo koje je istovremeno duhovito, dirljivo i duboko emotivno, čini ga jednim od najcenjenijih i najuticajnijih dramatičara u srpskoj kulturi.

Ova predstava je svojom tematikom i porukama postala važna ne samo za srpsku kulturu, već i za celokupno čovečanstvo. Ona podseća na strahote rata i patnje koje on donosi, ali istovremeno slavi hrabrost, odlučnost i ljudsku solidarnost. Kroz priču o vojnicima sa fizičkim nedostacima, Kovačević nas podseća na važnost poštovanja ljudskog dostojanstva i na snagu ljudskog duha da se izbori sa najtežim izazovima.

„Sveti Georgije ubiva aždahu“ je delo koje nas podseća na važnost poštovanja ljudskog života i na potrebu da se borimo za mir, solidarnost i pravdu u svetu koji je često obeležen ratovima, sukobima i nepravdom. Kroz likove svojih junaka, Kovačević nas podseća na važnost hrabrosti, odlučnosti i vere u bolju budućnost.

Dušan Kovačević je svojom dramom „Sveti Georgije ubiva aždahu“ uspeo da stvori delo koje je istovremeno duhovito, dirljivo i motivirajuće, ali istovremeno duboko emotivno i prožeto patnjom i stradanjem. Ova predstava je postala simbol hrabrosti, otpornosti i solidarnosti, ali istovremeno i opomena o strahotama rata i patnjama koje on donosi.

Kovačević je uspeo da spoji komediju sa tragedijom na veoma originalan i efektan način, stvarajući delo koje je istovremeno duhovito, dirljivo i motivirajuće. Kroz likove vojnika sa fizičkim nedostacima on je istražio pitanja identiteta, hrabrosti, moralnosti i ljudskosti. Predstava postavlja važna pitanja o prirodi rata, odlučnosti i borbi za opstanak, ali istovremeno naglašava važnost solidarnosti, hrabrosti i zajedništva.

„Sveti Georgije ubiva aždahu“ je postao klasik srpske pozorišne literature i jedno od najznačajnijih dela u karijeri Dušana Kovačevića. Njegova sposobnost da spoji istorijske događaje sa savremenim temama i da stvori delo koje je istovremeno duhovito, dirljivo i duboko emotivno, čini ga jednim od najcenjenijih i najuticajnijih dramatičara u srpskoj kulturi.

Ova predstava je svojom tematikom i porukama postala važna ne samo za srpsku kulturu, već i za celokupno čovečanstvo. Ona podseća na strahote rata i patnje koje on donosi, ali istovremeno slavi hrabrost, odlučnost i ljudsku solidarnost. Kroz priču o vojnicima sa fizičkim nedostacima, Kovačević nas podseća na važnost poštovanja ljudskog dostojanstva i na snagu ljudskog duha da se izbori sa najtežim izazovima.

„Sveti Georgije ubiva aždahu“ je delo koje nas podseća na važnost poštovanja ljudskog života i na potrebu da se borimo za mir, solidarnost i pravdu u svetu koji je često obeležen ratovima, sukobima i nepravdom. Kroz likove svojih junaka, Kovačević nas podseća na važnost hrabrosti, odlučnosti i vere u bolju budućnost.

Tamara Nikolić avatar