Laza Kostić je napisao svoju pesmu „Santa Maria della Salute“ pre 115 godina u Pešti. Pesmu je posvetio Lenki Dunđerski, kćerki prijatelja Lazara Dunđerskog. Lenka je umrla mlada, a Kostić je pesmu stvarao 14 godina nakon njenog odlaska. Pesmu je nazvao po baroknoj crkvi u Veneciji. Matica srpska je povodom 115. godišnjice objavila knjigu „Laza Kostić: Dnevnik snova i Santa Maria della Salute rukopisi“ koje su prvi put objavljeni u celosti. Pesmu su prvi detaljno analizirali Mladen Leskovac i Milan Kašanin. Leskovac je dobio nekoliko fragmenata pesme od Kostićevog prijatelja i lekara Radivoja Simonovića i prvi objavio originalne rukopise. Pesnik je često pravio izmene u stihovima sve do poslednjeg trenutka. Pesma nije uvrštena u antologiju Bogdana Popovića jer mu je smetala „višak muzike“ u Lazinim strofama, ali je probila u antologiju Svetislava Stefanovića. Lenka je imala veliki uticaj na Kostića, ali njihova ljubav nije potpuno odgonetnuta. Pesma je dobila nove slojeve patine i misterije u narednim decenijama.