Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta nedavno je podsetio na tragične događaje koji su se odigrali pre 83 godine, kada je nad srpskim narodom izvršen genocid u mestima Stari Brod i Miloševići, nedaleko od Višegrada. Prema njegovim rečima, više od 6.000 Srba, među kojima su većinu činile žene i deca, izgubilo je život u ovom brutalnom zločinu.
U saopštenju koje je izdao Savez Srba iz regiona, Linta je istakao da je sredinom marta 1942. godine, pod komandom zloglasnog Jure Francetića, vođe Crne legije, krenulo desetak hiljada ustaša s ciljem istrebljenja Srba iz Sarajevsko-romanijske i Podrinjske regije. Njihov cilj je bio da osvoje Drinu, a tokom ovog zločina ubijeno je više od 6.000 srpskih civila iz različitih mesta kao što su Sarajevo, Sokolac, Olovo, Kladanj, Rogatica, Han Pijesak i Višegrad. Mnogi od ovih ljudi su pokušavali da pređu reku Drinu kako bi potražili spas u Srbiji.
Najmasovnije ubijanje dogodilo se 22. marta 1942. godine, ali su zločini trajali sve do početka maja iste godine. Ovi događaji predstavljaju jedan od najmračnijih perioda u istoriji srpskog naroda i podsećaju na strahote koje su se desile tokom Drugog svetskog rata.
Genocid koji je izvršen nad Srbima u ovom periodu nije samo zločin protiv ljudskosti, već i mračan deo kolektivnog pamćenja srpskog naroda. Linta je naglasio važnost sećanja na ove događaje kako bi se obezbedila pravda za žrtve i kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti. Takođe je istakao potrebu za edukacijom mladih o ovim događajima kako bi se razumelo koliko je važno čuvati se mržnje i nasilja.
Ove godine se obeležava godišnjica ovih stravičnih događaja, što je dodatni povod za razmišljanje o važnosti pomirenja i suživota među narodima. U tom kontekstu, Linta je pozvao na zajedničko sećanje i poštovanje žrtava, bez obzira na etničku pripadnost. On smatra da je važno da se ovakvi događaji ne zaborave, jer zaborav može dovesti do ponavljanja istih grešaka.
Sa druge strane, obeležavanje ovakvih godišnjica često izaziva kontroverze i polemike, posebno u društvima koja su bila pogođena ratovima i konfliktima. Mnogi se pitaju kako obeležiti ovakve događaje na način koji će doprineti pomirenju, a ne produbljivanju podela. Linta je ukazao na potrebu za dijalogom i razumevanjem kao osnovnim stubovima izgradnje budućnosti bez mržnje.
U svetlu trenutnih globalnih tenzija i sukoba, važno je podsećati se na prošlost kako bi se iz nje učilo. Genocidi i zločini protiv čovečnosti ne bi smeli da se ponove, a sećanje na žrtve je ključno za prevenciju budućih sukoba. Linta naglašava da svaki narod ima pravo da obeležava svoje žrtve i da se seća svojih istorijskih trauma, ali da je to sećanje potrebno pristupiti s poštovanjem i razumevanjem.
U tom smislu, obeležavanje godišnjice genocida nad Srbima 1942. godine predstavlja priliku za sve nas da preispitamo svoje stavove, da se suočimo s prošlošću i da radimo na izgradnji bolje budućnosti. Samo kroz razumevanje i pomirenje možemo obezbediti da se slične tragedije nikada više ne ponove.
Linta i Savez Srba iz regiona nastaviće da se bore za pravdu i istinu o ovom genocidu, kao i za dostojanstvo žrtava koje su izgubile svoje živote u ovom mračnom poglavlju istorije. Sećanje na njih je obaveza svih nas.
