Sveti vladika prilično pesimistički gleda na budućnost Evrope, divim se njegovoj prozorljivosti. Evropa je danas konačno priznala ,,đavola za svoga oca“. Dok pišem ove redove (30. juna 2017. godine) na radiju sam čuo vest: nemački Bundestag upravo je odobrio zakon o ,,braku za sve“, koji predviđa potpuno priznavanje istopolnih brakova u Nemačkoj. Radio je istovremeno dao i obaveštenje da su istopolni brakovi prethodno već legalizovani u deset evropskih zemalja, među kojima su i tako značajne države kao što je Velika Britanija, Francuska i Španija. Da li su potrebni još bilo kakvi dokazi u korist onoga što je Sveti vladika Nikolaj Srpski rekao o Evropi? IZNENAĐUJUĆE da je Sveti vladika pisao čak i o onome što je za njegovog života još uvek izgledalo kao drugostepeno, beznačajno i zanemarljivo. Čini se da je Nikolaj Srpski bio prozorljiv. Svoje reči nije upravljao samo savremenicima, nego i nama, koji živimo u XXI veku. Sveti vladika je posebno predvideo takve svetske procese i pojave kao što su ekonomska i finansijska globalizacija, evropska integracija, ekumenizam, pa čak i krah komunizma (za koji se tada činilo da je ,,zacementiran“). On je pronicao da će se, kroz nekoliko decenija, formirati takozvani ,,Jedan svet“: ,,Nije isključeno, da će Bog dopustiti ljudima, da po spoljašnjosti ujedine narode u Jedan Svet“. (,,Žetve Gospodnje“, Razgovor VII). Pri tom ovo jedinstvo neće biti samo ekonomsko i političko, nego i duhovno. Pod ,,duhovnim jedinstvom“ on je podrazumevao projekat nove, univerzalne religije. Sveti vladika je ove procese ocenjivao sa pozicije pravoslavlja i ukazao nama, hrišćanima XXI veka, kako da se odnosimo prema njima. UZMIMO, na primer, njegov spis ,,Žetve Gospodnje.“ On je od velike koristi pravoslavnom (pa čak i ne mnogo pravoslavnom) čoveku XXI veka. Spis je nastao posle Drugog svetskog rata, kada se posleratni svetski poredak tek uobličavao. Već je započeo ,,hladni rat“ – svet je bio podeljen na dva suprotstavljena lagera – kapitalistički (zapadni, na čijem su čelu bile Sjedinjene Države) i socijalistički (istočni, na čelu sa Sovjetskim Savezom). Osim toga, bile su tu i zemlje u razvoju, koje su se počele oslobađati od okova kolonijalizma. Deo zemalja trećeg sveta želeo je da vodi nezavisnu politiku (one će se kasnije ujediniti u Pokret nesvrstanih država. Evropa još nije bila integrisana, nije postojalo čak ni ,,zajedničko tržište“. Na istoku je Kina oprezno gradila svoj poseban put razvoja. Izražavajući se savremenim jezikom, možemo reći da je svet bio multipolaran. Stradanja pravoslavnih naroda TOKOM istorije, niko nije postradao kao što su postradali pravoslavni narodi, posebno u HH veku. U dva svetska rata, krvnici pravoslavlja prolili su toliko nevine krvi, da se i sami guše u njoj. Upadljivo je da su u ovim ratovima nesrazmerno veće gubitke pretrpeli upravo pravoslavni narodi. Na primer, narodi Rusije i Balkana: Sv. Nikolaj Srpski priznaje da su želje ljudi bile sasvim prirodne i zakonite. Međutim, putevi i načini za obezbeđenje sveopšteg i večnog mira koje su predlagali tadašnji političari, a nesvesno podržavali milioni običnih građana, izazvali su sumnje, pa čak i odbijanje Svetog vladike. Hrišćani u evropskim zemljama po dodacima iz 2010.godine Dijagnoza budućeg svetitelja bila je surova: Evropa se udaljila od hrišćanstva. Ovo udaljavanje izrodilo je drugorazredne uzroke, kao što su nezdravi nacionalizam, imperijalizam, kapitalizam sa njegovom borbom za strana tržišta, podela i preraspodela teritorija i izvora sirovina, itd. Prema tome, novi svetski ratovi mogu se preduprediti samo na putevima povratka živoj veri i istinskom (a ne nominalnom) hrišćanstvu. Sve moguće Lige naroda, savezi država i konvencije o razoružanju samo su beskorisne obloge na bolesnom telu Evrope, jer je ta bolest bila duhovna, i nije se mogla opaziti običnim čulnim organima i materijalističkim umom. Utopije o stvaranju „Zemaljskog raja“ SA POTISKIVANjEM brige o duši, potisnuli su (Evropljani – V. K) i samog Hrista. Sa potiskivanjem Hrista u pozadinu, potisnuto je i Carstvo nebesno kao vrhovni cilj ljudskog života, a na mestu tog cilja, Bogom određenog i objavljenog, uzdignuti su zemaljski ciljevi, prvo politički-ekonomski, pa onda kulturno-socijalni i takozvani humani. Drugim rečima: mesto Raja nebesnog, obećanog izgnanim i zaslužnim, istaknut je raj zemaljski za sva ljudska bića (naravno, ako to ikad lično dožive), bez ikakve razlike i kvalifikacije. U uvodu svog spisa ,,Žetve Gospodnje“ Sveti vladika ističe sledeće osobenosti projekta izgradnje ,,zemaljskog raja“: Kao prvo, ovaj raj mora biti globalni, za čitavo čovečanstvo: ,,Mesto Raja nebesnog, obećanog izgnanim i zaslužnim, istaknut je raj zemaljski za sva ljudska bića.“ Kao drugo, projekat zemaljskog raja proniknut je idejom jednakosti: ,,Po planu tih vlastoljubivih sila treba da se izvede uravnjanje i ujednačenje svih ljudskih bića na zemlji.“ Kao treće, ovaj projekat se mora realizovati posredstvom ,,nauke ili progresa, kulture, tehnike, demokratije, humanizma, ili neke druge moderne ideje, pokreta ili organizacije.“ Nadnacionalna svetska vlast GLOBALIZACIJU ponekad nazivaju i ,,internacionalizacijom“. Na početku HH veka već je postojao talas ekonomske i finansijske globalizacije, koju su tada nazivali ,,ekonomskom internacionalizacijom“. Ona se izražavala u ubrzanom izvozu kapitala i ekonomskoj podeli sveta među savezima monopolista pojedinih zemalja. Sve se to tragično završilo – Prvim svetskim ratom, i sve je prilično iscrpno opisano u spisu V. I. Lenjina, ,,Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma.“ U poslednjim decenijama HH veka postali smo svedoci drugog talasa globalizacije – internacionalizacije. Pored sličnosti ova dva talasa, drugi ima principijelne karakteristike. Upravo je globalizaciju s kraja HH i s početka XXI veka pratilo relativno uspešno stvaranje nadnacionalnih institucija svetske vlasti (što se nije događalo početkom HH veka). Takav je, na primer, Međunarodni monetarni fond (formiran 1944. g. na konferenciji u Breton Vudsu kao međunarodna organizacija, MMF je od 80-ih godina prošlog veka počeo dobijati obeležja nadnacionalne institucije). Takva je i tajanstvena Banka za međunarodna poravnanja u Bazelu (svojevrsna koordinaciona institucija centralnih banaka). Takve su i već sasvim neformalne organizacije kao što je Bilderberški klub (Bilderberška grupa) ili Trilateralna komisija. Iznenađuje da je Sv. Nikolaj Srpski sve ovo predvideo već tokom prvih godina nakon završetka Drugog svetskog rata, pri čemu je buduću nadnacionalnu vlast nazvao ,,opštesvetskom diktaturom“. U uvodu ,,Žetvi Gospodnjih“ on piše da će doći ,,do organizacije Jednoga Sveta, jednoga svetskog parlamenta ili svetske diktature, jedne svetske vojske ili policije.“ Sveti vladika silno tuguje što će se na uzdi ,,gospodara novca“, koji će pod geslom ,,Jednog Sveta“ sprovoditi projekat globalizacije, naći i deo sveštenstva – ne samo protestanata i katolika, nego i onih koji se nominalno ubrajaju u ,,pravoslavne“. Stvaranje univerzalne svetske religije SVETI vladika piše o toj novoj verziji ,,jednakosti“: ,,Uravnjanje i ujednačenje ne odnosi se samo na hleb, nego i na duh, i ne samo na politička prava i kulturu, nego i na veru i moral.“ Reč je o pokušaju ,,gospodara novca“ da celokupno čovečanstvo spuste do nivoa ,,duhovne baze“. Praktična realizacija ovog zadatka započela je stvaranjem i propagiranjem univerzalne ,,svetske religije“. Princip stvaranja nove religije je sinkretizam (sjedinjenje, sinteza) religija koje već postoje u svetu na osnovu nekog ,,zajedničkog imenitelja“. Razume se da hrišćanstvo takođe mora biti uključeno u ovaj proces mešavine ili ,,sinteze“ i njegovog postepenog rastapanja u jednom istom kotlu univerzalne svetske religije. Prema zamisli autora ovog projekta, proces ovog rastapanja mora se odvijati u okvirima ekumenizma. Ekumenistički pokret već je postojao u vreme kada je Nikolaj Srpski pisao svoje ,,Žetve Gospodnje“, ali je tada pravio tek svoje prve korake…. U prvo vreme, ,,lokomotiva“ ekumenizma bili su protestanti raznih usmerenja. Međutim, kasnije su im se počeli pridruživati i katolici, pa čak i pravoslavni iz nekih pomesnih crkava. Godine 1995. saznalo se za stvaranje Organizacije ujedinjenih religija, koja je pozvala sve tradicionalne religije, nove religiozne organizacije i sve sekte da učestvuju u osnivanju svetske religije i da se pridruže redovima njenih članova. Između ostalog, jedan od inicijatora stvaranja ove organizacije bio je i ,,Fond Gorbačova“ i lično M. S. Gorbačov, poslednji generalni sekretar CK KPSS. Tehnički progres – nova forma idolopoklonstva U SVAKOM svom radu, u svakoj svojoj propovedi, Sveti vladika govori o tome da je uzdanje savremenog čoveka u naučno-tehnički progres najnovija forma paganizma i idolopoklonstva. Pri tom je ovo idolopoklonstvo čak i bezumnije od onoga koje je postojalo u prehrišćanskoj epohi. U spisu ,,Rat i Biblija (1927) Sveti vladika Nikolaj Srpski pokazuje da su se svi plodovi naučno-tehničkog progresa, kojima su se Evropljani ponosili još početkom HH veka, u vreme Prvog svetskog rata pretvorili u ,,usijano ugljevlje“ na njihovim glavama. Poslednji plodovi ,,progresa“ okrenuće se na glave sledećeg pokolenja. U spisu ,,Rat i Biblija“ razgovor se vodi na parobrodu koji plovi iz Njujorka za Boston: ,,U tome, pri poslednjim zracima sunca, pojavi se jato aeroplana kružeći visoko iznad velikog Njujorka. ‘Gle, gle, eno ih! Eno! Tri, pet, deset’, čuše se uzvici sa raznih strana. Ministar Juston uzdahnu, pa poluglasno izusti: ‘Da, eno opasnosti našem amerikanskom Vavilonu! Eto, od tih crnih čeličnih tičurina zavisiće budući rat’, uzviknu general… Tada ja upitah: ‘A zar Vi, generale, ne vidite nikakvu drugu namenu i svrhu aeroplana izuzev zločina?’ ‘Gotovo i ne vidim. Aeroplani, istina, mogu vršiti i neke sitnije mirnodopske službe, i kao prenos pošte, prenos šake putnika, ali je njihova glavna i najviša svrha – rat’. Utom će opet reći ministar Juston poluglasno i zamišljeno, kao za sebe: ‘Otuda, otuda iz vazduha preti opasnost ovim našim vavilonskim kulama!’“ Mora se primetiti koliko su proročke bile reči Nikolaja Srpskog o pretnji njujorškim ,,vavilonskim kulama“, jer je 11. septembra 2001. svet video kako ,,čelične ptice“, simboli naučno-tehničkog progresa, pogađaju kule Međunarodnog trgovačkog centra u Njujorku. Nebesku kaznu za to, što se čovek odvraća od Boga, Bog šalje pomoću onih istih dostignuća naučno-tehničkog progresa, koja su postala idoli savremenih pagana. Izgradnja zemaljskog raja ili put u pakao SVETI vladika je izneo na prvi pogled paradoksalnu misao: ono dr