Ova misao Nadežde Petrović (1873-1915) predstavlja suštinu teksta „Svetlost u mraku Prvog svetskog rata“, iz prvog toma monografije „O srpskoj umetnosti s ljubavlju“, autorke Ljubice Bube Miljković, koja će imati promociju u Galeriji 73. Ovaj događaj obeležava 110 godina od smrti Nadežde Petrović, jedne od najznačajnijih srpskih slikarki.
Monografija je rezultat rada Fondacije „Za srpski narod i državu“, a o njoj će govoriti veteran umetničke istorije Nikola Kusovac, urednica Vesna Bašić, profesor Oliver Tomić i sama autorka. Knjiga sadrži izbor od šest stotina tekstova pisanih u proteklih trideset godina, a Miljković naglašava da je njen cilj bio da istakne vrhunske domete i nastojanja darovitih umetnika, uključujući istoričare, teoretičare umetnosti, likovne kritičare i pedagoške radnike.
U prvom tomu nalaze se studije, eseji i prikazi o različitim pokretima i pojavama srpske umetnosti 20. veka, dok će drugi tom biti fokusiran na pojedinačna umetnička dela. Miljković je sa zadovoljstvom primila potvrdu od Kusovca, koji je bio njen recenzent, a priznanje umetnika koji su je pozivali da se oglasi o njihovim radovima dodatno osnažuje njen kredibilitet.
Osim što je radila kao kustos Narodnog muzeja Srbije, gde je bila zadužena za Zbirku jugoslovenskog slikarstva 20. veka, Miljković se bavi i pitanjem nedostatka Zbirke srpskog slikarstva 20. veka u ovoj uglednoj instituciji. Ona naglašava da je pristupala svom radu s odgovornošću i potrebom za istinom, verujući da je njen doprinos očuvanju kulturnog nasleđa značajan.
Nadežda Petrović, kao jedan od najznačajnijih srpskih umetnika, ostavila je neizbrisiv trag u umetnosti. Njen likovni obrazovni put započeo je u Beogradu, gde je učila kod Đorđa Krstića, a kasnije je nastavila školovanje u Minhenu. Učila je od uglednih umetnika i prošla kroz privatnu školu Antona Ažbea, koja je bila poznata po svojim talentovanim polaznicima. Njene prve izložbe, uprkos kritikama, otvorile su vrata modernizmu u srpskoj umetnosti.
Miljković ukazuje na to da u odabranim tekstovima iznosi složene istorijske činjenice i istine, izražene u autentičnoj prozi. Njeno pisanje je narativno, uzbudljivo i zasnovano na ubeđenju da prošlost ima vitalne slojeve koji i dalje zrače u savremenom vremenu. Knjiga takođe naglašava važnost očuvanja kulturne i duhovne baštine od nestajanja i neznanja.
U zaključku, Ljubica Miljković kroz svoje delo pokazuje dugu posvećenost istraživanju i naučnom radu u svrhu zaštite kulturnog nasleđa srpskog naroda. Ova knjiga nije samo skup podataka i analiza, već i poziv na akciju za očuvanje i valorizaciju srpske umetnosti i njenog bogatog nasleđa koje zaslužuje da bude poznato i cenjeno.
