Tim neumornih istraživača beogradske prošlosti iz perioda do Drugog svetskog rata potpisao je knjigu „Plažama predaka“, koja je nedavno predstavljena u Narodnom muzeju Srbije. Ova grupa autora već nekoliko godina istražuje staro Beogradsko kupalište na obalama reka Save i Dunava. Knjiga je dvojezična, na srpskom i engleskom jeziku.

Kroz knjigu „Plažama predaka“ autori su istraživali izgled i funkcionisanje nekadašnjih beogradskih kupališta tokom perioda između dva svetska rata. Na osnovu članaka iz periodike, reklama i foto-dokumentacije, istraživači su uspeli da slože detaljnu sliku o kabina, plaža, bazena, restorana, sportskih klubova i ostalih delova kupališta. Otkrili su da su stari Beograđani leti masovno odlazili na rečne obale da bi se rashladili i zabavili, bežeći od vreline grada. Na obalama reka nudilo se mnoštvo sadržaja, poput sportskih aktivnosti, muzike, društva, sladoleda, piva i raznih poslastica.

Knjiga „Plažama predaka“ također analizira razvoj kupaćih kostima kroz vreme, od kabastih modela tokom 19. veka do modernijih modela sa lateksom sredinom 1930-tih godina. Na rečnim obalama, kada su svi bili obučeni u kupaće kostime, nestajale su klasne razlike i građanski moral, te su se različiti slojevi društva mogli videti zajedno na kupalištima.

Osim običnih Beograđana, na reke su silazili i mnogi poznati građani poput arhitekte Aleksandra Deroka i nobelovca Ive Andrića. Deroko je osvojio zlatnu medalju u preplivavanju Save, dok je Andrić kao mladi činovnik Ministarstva spoljnih dela uživao u kupanju na Savi, opisujući atmosferu na kupalištima kao magičnu.

Knjiga je inspirisana fotografijama iz porodičnih albuma, arhiva autora i članova fejsbuk grupe „Bio jednom jedan Beograd“. Autorka Branka Đorđević Nakaniši ističe da istraživanje rečnih kupališta možda nije bilo prioritetno za istoričare, ali je sigurno doprinelo širenju predstave o životu u međuratnoj prestonici.

Osim knjige „Plažama predaka“, autorski tim je objavio još dve knjige i organizovao pet izložbi na temu starog Beograda. Njihove knjige sadrže obilje dragocenih fotografija i informacija o životu grada pre Drugog svetskog rata. Ova istraživanja predstavljaju važan doprinos očuvanju i promociji kulturne baštine Beograda.

Sa dvojezičnim izdanjem knjige, autori žele da ovu temu približe široj publici, kako domaćoj tako i stranoj. Knjiga „Plažama predaka“ nudi uvid u život Beograđana u prošlosti, njihove običaje, način zabave i kulturne trendove toga vremena. Istraživanja autorskog tima pomažu u očuvanju sećanja na nekadašnji Beograd, dok fotografije iz tog perioda oslikavaju duh prošlih vremena.

U zaključku, knjiga „Plažama predaka“ pruža jedinstven pogled na istoriju starog Beograda kroz prizmu rečnih kupališta. Autorski tim uspešno prenosi duh prošlih vremena kroz zanimljive priče, fotografije i detaljna istraživanja. Ova knjiga predstavlja dragocen dokument o kulturnom nasleđu Beograda i važan doprinos istraživanju istorije grada.