Evropske zemlje su u sredu razgovarale o pitanju dobrovoljnog vraćanja sirijskih izbeglica u ratom pogođenu zemlju. Ova ideja je postala sve značajnija u poslednjim mesecima, ali je i dalje kontroverzna. Razgovori su bili inicirani od strane Mađarske, koja trenutno predsedava Savetom EU, a zasnovani su na dokumentu Evropske komisije. U dokumentu se naglašava uloga UNHCR-a u podršci vraćanju sirijskih izbeglica, dok EU radi na jačanju podrške za ovu ideju. Vraćanja bi se odvijala isključivo na dobrovoljnoj osnovi, jer EU ne može prisilno deportovati Sirijce zbog principa ne-odbijanja.
Ambasadori su takođe razgovarali o nedostatku diplomatskih odnosa sa režimom Bašara al-Asada, kao i o napetoj situaciji na Bliskom Istoku. Početak sirijskog građanskog rata 2011. godine izazvao je masovne migracije, pri čemu su mnogi sirijski izbeglice tražili međunarodnu zaštitu u evropskim zemljama. Prema UNHCR-u, evropske zemlje trenutno imaju više od milion sirijskih izbeglica, pri čemu je najveći broj njih smešten u Nemačkoj. Prošle godine, oko 38.300 sirijskih izbeglica odlučilo se da se vrati, ali uslovi u zemlji i dalje nisu pogodni za masovno dobrovoljno vraćanje.
Brige o bezbednosti, sredstvima za život, osnovnim uslugama i stanovanju su navedeni kao razlozi za nizak procenat repatrijacija. Human Rights Watch upozorio je da Sirijci koji beže od nasilja u Libanu mogu biti izloženi rizicima od represije i progonstva po povratku u Siriju. Komisija je takođe naglasila da trenutni uslovi u Siriji ne mogu osigurati sigurno i dostojanstveno vraćanje.
Razgovori će se nastaviti među državama članicama, ali trenutno nema konkretnog proboja. Ipak, činjenica da se diskusija vodi ukazuje na rastuću političku volju da se bavi ovom kontroverznom temom. Lideri EU su podržali oštriji pristup upravljanju migracijama i naložili Komisiji da istraži projekte outsourcinga i preispita koncept „sigurnih trećih zemalja“ radi ubrzanja deportacija.
Sastanak u Briselu je uključivao Siriju kao jednu od tačaka dnevnog reda, pri čemu su lideri EU potvrdili potrebu za sigurnim, dobrovoljnim i dostojanstvenim vraćanjem sirijskih izbeglica. Italija i Austrija su predvodile zajedničko pismo osam članica koje su tražile novu strategiju EU o Siriji. Evropska služba za spoljne poslove razmatra imenovanje posebnog izaslanika za Siriju, što je jedan od ključnih zahteva Italije.
Od 2011. godine, EU i članice su dodelile više od 30 milijardi evra u humanitarnoj i razvojnoj pomoći za podršku Sirijcima u zemlji i regionu. Dok se rasprava nastavlja, važno je da se pronađe ravnoteža između humanitarnih potreba sirijskih izbeglica i političkih odluka o njihovom povratku u zemlju. Sigurnost i dobrobit izbeglica moraju biti prioritet, uz osiguranje podrške i resursa za njihovu integraciju u društvo, bez obzira na ishod diskusije o dobrovoljnom vraćanju.
