Premijer Slovačke, Robert Fico, izneo je jasne stavove tokom svoje posete Hrvatskoj, naglašavajući važnost uloge naroda bivšeg Sovjetskog Saveza u borbi protiv nacizma. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, Fico je istakao da oslobođenje od nacizma nije došlo sa Zapada, već sa Istoka, čime je izazvao brojne reakcije.
Fico je, naime, potvrdio da planira da prisustvuje obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u Moskvi 9. maja, što je izazvalo zabrinutost kod nekih evropskih lidera. Kada je upitan zašto se odlučuje za „stranu agresora“, Fico je odvratio da narod zna ko ih je oslobođao i da istorijske činjenice ne mogu biti promenjene samo zato što se to ne uklapa u trenutne političke narative. „Mi znamo ko nas je oslobodio. Ne može mi niko reći da je oslobođenje došlo sa Zapada, kada znam da je došlo sa Istoka“, rekao je Fico.
Premijer je takođe govorio o svom poštovanju prema vojnicima koji su se borili za slobodu Evrope. Istakao je da se poklonio vojnicima u Normandiji koji su izgubili živote oslobađajući Evropu i da planira da to učini i u Londonu, gde će odati počast pilotima RAF-a. Ova izjava naglašava Ficoovu želju da pokaže ravnotežu u njegovom priznavanju istorijskih događaja, bez obzira na trenutne političke tenzije.
Fico je posebno reagovao na upozorenje šefice evropske diplomatije, Kaje Kalas, koja mu je savetovala da ne putuje u Moskvu. „Kako može premijeru savremene države reći da ga upozorava da negde ne putuje? Kako se ona usuđuje to da kaže? Mi smo suverena zemlja“, poručio je Fico, stavljajući naglasak na suverenitet Slovačke. Njegov odgovor jasno pokazuje njegovu posvećenost nezavisnoj spoljnoj politici, koja se ne oslanja na pritiske iz Brisela.
Fico je dodao da ne vidi razlog zašto se diže prašina oko njegovog plana da položi venac na spomenik nepoznatom vojniku u Moskvi. „Ako bude nešto slično u Lavovu ili Kijevu, naš predstavnik će položiti venac i tamo“, naveo je, naglašavajući da je važno odati počast svim žrtvama rata, bez obzira na njihove nacionalnosti ili strane u sukobu.
Ovaj pristup može biti shvaćen kao pokušaj da se osigura da Slovačka ostane neutralna i otvorena prema svim delovima svoje istorije, čak i kada se suočava sa savremenim političkim pritiscima. Fico se, očigledno, ne boji da iznese svoje stavove, čak ni kada oni izazivaju kontroverzu. Njegova izjava da je „predugo u politici da bi mu neko naređivao šta može ili ne može da radi“ ukazuje na njegovu odlučnost da se suprotstavi spoljnim pritiscima i da zaštiti nacionalne interese Slovačke.
U svetlu trenutnih globalnih tenzija i sukoba, posebno onih između Rusije i Zapada, Ficoova izjava može biti shvaćena kao pokušaj da se izgradi drugačiji narativ o Drugom svetskom ratu i njegovim posleratnim posledicama. On se očigledno protivi dominantnom zapadnom narativu koji često marginalizuje ulogu Sovjetskog Saveza u borbi protiv nacizma.
U zaključku, Ficoovi stavovi i odluke o putovanjima i obeležavanjima istorijskih događaja odražavaju njegovu posvećenost očuvanju nacionalnog suvereniteta i istorijske istine, čak i kada to dovodi do sukoba sa drugim evropskim liderima. Ovaj izazov u političkom diskursu može imati dugoročne posledice za Slovačku, kako u njenim unutrašnjim, tako i u spoljnim odnosima.
