Filip David, istaknuti književnik, esejista i scenarista, preminuo je 13. aprila 2025. godine, kako je saopštilo Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, čiji je bio član i osnivač. Rođen 1940. godine u Kragujevcu, David je tokom svoje bogate karijere ostavio dubok trag u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti.
Filip David je bio dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd i redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegovo obrazovanje obuhvatilo je diplomu iz jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu, kao i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Kao jedan od osnivača Nezavisnih pisaca, udruženja osnovanog 1989. godine u Sarajevu, okupljao je najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije. Takođe je bio osnivač Beogradskog kruga, udruženja nezavisnih intelektualaca, i Foruma pisaca. David je bio član međunarodne književne asocijacije „Grupa 99“, koja je osnovana na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu.
Tokom svoje karijere, Filip David je objavio brojne knjige koje obuhvataju različite žanrove. Njegove pripovetke uključuju „Bunar u tamnoj šumi“, „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“ i „Princ vatre“. Takođe je napisao romane kao što su „Hodočasnici neba i zemlje“, „San o ljubavi i smrti“ i „Kuća sećanja i zaborava“. Njegovi eseji su takođe značajni, sa delima poput „Fragmenti iz mračnih vremena“, „Jesmo li čudovišta“ i „Svetovi u haosu“. S Mirkom Kovačem je objavio „Knjigu pisama 1992-1995“, koja je takođe zapažena.
Davidova životna priča je obeležena teškim trenucima. Tokom Drugog svetskog rata, on i njegova majka su se skrivali podno Fruške gore, dok je većina članova njegove porodice stradala u logorima. Ova iskustva su oblikovala njegov pogled na svet i umetnost. David je jednom rekao: „Ljudski život ponekad opstaje i u nemogućim uslovima. Može da se smanji i sažme u zrno prašine, da se pretvori u puščani metak, veknu hleba, šaku pirinča, zvuk trube.“ Ove reči oslikavaju njegovu duboku refleksiju o ljudskoj prirodi i postojanju.
Tokom svoje karijere, Filip David je dobio brojne nagrade za svoje književno stvaralaštvo. Među njima su Ninova nagrada za roman „Kuća sećanja i zaborava“, nagrada „Mladost“ za „Bunar u tamnoj šumi“, nagrada „Milan Rakić“ za „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“, kao i BIGZ-ova nagrada za „Princ vatre“. Njegova dela su prepoznata i nagradama kao što su Andrićeva nagrada za zbirku priča i priznanja za doprinos fantastici u književnosti.
Pored književnog stvaralaštva, David je bio aktivan i u televizijskoj produkciji. Pisao je televizijske drame, a njegovi romani su prevedeni na više jezika. Njegove pripovetke su uključene u dvadesetak antologija, što svedoči o njegovom značaju na međunarodnoj književnoj sceni. Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista, radio je na filmovima kao što su „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Večernja zvona“, „Ko to tamo peva“, „Bure baruta“, „Poseban tretman“, „Paviljon br. 6“, „San zimske noći“, „Optimisti“ i „Kad svane dan“.
Filip David će ostati zapamćen kao jedan od najznačajnijih glasova u srpskoj književnosti, čija dela i misli će nastaviti da inspirišu buduće generacije. Njegova sposobnost da kroz reči prenese duboke emocionalne i filozofske poruke učinila ga je neizostavnim delom kulturno-umetničkog nasleđa Srbije.
