U aprilu 2023. godine, Kina je uvela nova ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih metala i magneta, koji su ključni za proizvodnju električnih vozila, vetroelektrana i borbenih aviona. Ove mere su usledile kao odgovor na visoke carine od 145% koje je uveo američki predsednik Donald Trump. Kineske kompanije i auto-industrija su se našle u teškoj situaciji jer se procenjuje da imaju zalihe magneta koje će trajati još samo tri do šest meseci. U svetlu ovih okolnosti, proizvođači automobila hitno traže alternativne izvore kako bi izbegli ozbiljne poremećaje u proizvodnji.
Jan Gize, trgovac metalima iz kompanije Tradium, upozorava da su mnogi proizvođači automobila zatečeni nespremni, a većina njih ima zalihe magneta koje mogu trajati samo dva do tri meseca. On naglašava da bi, ukoliko ne dođe do isporuke magneta u Evropsku uniju ili Japan u tom periodu, situacija mogla postati kritična. Ograničenja na izvoz retkih zemnih metala će posebno pogoditi kompanije kao što je Tesla, kao i druge proizvođače automobila.
Kineska kontrola izvoza fokusira se na teške i srednje retke zemne metale, uključujući disprozijum, terbijum i samarijum, koji su ključni za proizvodnju visokokvalitetnih magneta otpornih na visoke temperature. Ovi metali su neophodni za vojne sisteme, uključujući borbene avione, projektili i dronovi, kao i za komponente električnih i hibridnih automobila.
Jedan visoki zvaničnik iz auto-industrije ocenjuje da će ova ograničenja imati značajan uticaj na industriju, dajući im ocenu „7 ili 8 od 10“ u smislu ozbiljnosti. Ovakva odluka kineske vlade može se smatrati oblikom odmazde, gde se Peking odlučuje da ne odgovara direktno na američke carine, već da udari na slabosti zapadnih kompanija.
Retki zemni metali su prisutni u Zemljinoj kori, ali njihova prerada je složena i skupa. Kina kontroliše skoro čitavu preradu teških retkih elemenata, dok laki retki metali, poput neodimijuma i prazeodimijuma, za sada nisu obuhvaćeni zabranom. To ostavlja Kini mogućnost da dodatno utiče na tržište ako trgovinski rat eskalira.
Prema novim pravilima, kineski izvoznici moraju dobiti dozvolu za svaku pošiljku zemnih metala u inostranstvo, a izvoz u Sjedinjene Američke Države je zabranjen. Iako su ograničenja uvedena, njihovo sprovođenje još nije postalo sistematično. Neki kineski izvoznici su već proglasili višu silu za pošiljke ovih metala i povukli robu iz ponude, što dodatno otežava situaciju na tržištu.
Japan i Australija pokušavaju da smanje kinesku dominaciju nad teškim zemnim metalima. Australijska kompanija Lynas planira da proširi svoj pogon u Maleziji i započne preradu disprozijuma i terbijuma do sredine 2025. godine. Međutim, zalihe teških retkih zemnih metala u Japanu nisu dovoljne da bi se sprečili mogući poremećaji u lancu snabdevanja auto-industrije.
Kina je započela eksploataciju retkih minerala još 1950-ih godina, a pravi napredak je došao krajem 1970-ih, kada je počela da koristi jeftinu radnu snagu i slabe ekološke standarde. S obzirom na to koliko su ovi metali strateški važni, Kina danas kontroliše skoro ceo lanac, od rudnika do gotovih proizvoda. Prema podacima američke Geološke službe, između 2020. i 2023. godine, Sjedinjene Države su 70% svojih potreba za retkim metalima podmirivale uvozom iz Kine.
Ova situacija ukazuje na sve veće tenzije u globalnoj trgovini i potencijalne probleme u lancima snabdevanja, što može imati dalekosežne posledice po auto-industriju i druge sektore koji zavise od ovih ključnih materijala. Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako će se ove mere odraziti na globalnu ekonomiju i proizvodnju.
