Čokot, malo selo kod Niša, postalo je poznato ne samo po najukusnijem bostanu, već i po priči o dva mlada prodavca lubenica koji su postali inspiracija mnogima. Lazar Živković i Tadija Petrović, jedanaestogodišnji dečaci iz Čokota, prodaju lubenice ispred Lazareve kuće kako bi zaradili novac za sezonske karte svog omiljenog fudbalskog kluba, Crvene zvezde.

Lazar, koji boluje od spinalne mišićne atrofije i koristi kolica, ne skida osmeh sa lica dok prodaje lubenice sa svojim drugom Tadijom. Njih dvojica obično dolaze ujutru i zatvaraju štand oko 12h, privlačeći kupce iz Čokota i čak iz Niša zbog svoje priče.

Velika ljubav prema Crvenoj zvezdi motivisala je Lazara da krene u prodaju lubenica kako bi pomogao svojim roditeljima da mu kupe sezonsku kartu za utakmice. Međutim, ljubazan gest kluba doveo je do toga da mu Zvezda pokloni kartu za sezonu, što je donelo radost dečaku.

Roditelji Lazara i Tadije su ponosni na njihov preduzetnički duh i ističu da su dečaci već ozbiljni i zreli. Lazar obavlja sve aktivnosti kao njegovi vršnjaci, postiže odlične rezultate u školi, osvaja nagrade iz matematike i šaha, te uči programiranje. Uporan je, vredan i nasmejan dečak, iako se nosi sa svojim zdravstvenim izazovima.

Marija Petrović Živković, majka Lazara, ističe da je njen sin prihvaćen i podržan u društvu, te da funkcioniše potpuno normalno uprkos svojoj bolesti. Njegov osmeh i pozitivan stav prema životu brišu sve prepreke i inspirišu druge.

Ovaj dvojac postao je pravi primer mladima kako istrajnost, rad i ljubav prema cilju mogu da donesu uspeh. Njihova priča o prodaji lubenica postala je simbol borbe, upornosti i otpora prema svim preprekama. Lazar i Tadija su pokazali da ništa nije nemoguće, ukoliko se verovalo u sebe i svoje snove.