Z.Lj. (19) je 20. januara 2025. godine u Beogradu izazvao incident na zgradi Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija. Oko 21.30 sati, on je na zidu nacrtao tri grafita koja su predstavljala simbole stisnute pesnice sa ispruženim srednjim prstom. Ovaj čin nije bio samo vandalizam, već je doveo i do verbalnog nasilja. Z.Lj. je, kako je saopštilo Tužilaštvo, upućivao uvredljive reči i pretnje radniku obezbeđenja Z.Ž. i studentu S.T. iz iste škole. Incident je eskalirao kada je Z.Lj. udario studenta N.M. rukom u predelu glave i potom ga ujeo za šaku leve ruke.
Nakon što je počinio ova dela, Z.Lj. je uhapšen, a Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je donelo rešenje o njegovom zadržavanju do 48 sati. Ova odluka je doneta zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio krivično delo nasilničko ponašanje. Na saslušanju, Z.Lj. je izneo svoju odbranu pred javnim tužiocem, nakon čega je Drugi osnovni sud u Beogradu odredio pritvor do 30 dana, po predlogu tužilaštva.
Ovaj incident u kontekstu nasilja među mladima i vandalizma na javnim mestima ukazuje na ozbiljan problem koji se mora rešavati na svim nivoima društva. Vandalizam, posebno u obliku grafita, često se doživljava kao izraz nekog neslaganja ili pobune, ali u ovom slučaju, to je preraslo u fizičko nasilje. Osim što je sam čin vandalizma štetan za javnu imovinu i estetski izgled grada, on takođe može imati ozbiljne posledice po sigurnost drugih ljudi.
Prema izveštajima, nasilničko ponašanje je postalo sve prisutnije među mladima u Beogradu. Ovaj incident nije izolovan primer, već deo šireg trenda koji zahteva hitnu pažnju. Statistike pokazuju da se nasilje među mladima povećava, a uzroci su često kompleksni i višeslojni, uključujući društvene, ekonomske i psihološke faktore.
U društvu u kojem se ovakvi incidenti dešavaju, važno je da roditelji, nastavnici i zajednica prepoznaju znakove nasilja i vandalizma. Edukacija o nenasilnom rešavanju sukoba, kao i promovisanje pozitivnih vrednosti, igra ključnu ulogu u smanjenju ovakvih pojava. Takođe, važno je da institucije kao što su škole i policija imaju efikasne mehanizme za prevenciju i reagovanje na nasilje.
Z.Lj. će, kao mladić koji je počinio krivično delo, biti suočen sa posledicama svog ponašanja. Pritvor koji mu je određen može poslužiti kao opomena drugim mladima o ozbiljnosti nasilničkog ponašanja. Pritvor od 30 dana može da predstavlja priliku za rehabilitaciju i promišljanje o sopstvenim postupcima, ali i kao upozorenje da nasilje nikada nije rešenje.
Važno je napomenuti da se ovakvi događaji ne dešavaju samo u Beogradu, već su prisutni i u drugim gradovima širom Srbije. Vandalizam i nasilje među mladima su društveni problemi koji zahtevaju saradnju svih sektora – od obrazovanja do pravosudnog sistema. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za mlade i sprečiti slične incidente u budućnosti.
U zaključku, incident sa Z.Lj. je ujedno i poziv na akciju za sve nas. Potrebno je više edukacije, svesti i prevencije kako bismo se izborili sa nasiljem i vandalizmom među mladima. Društvo mora raditi zajedno kako bi se stvorilo okruženje u kojem će mladi moći da izraze svoje mišljenje bez nasilja i destrukcije, a gde će poštovanje i dijalog biti prioritet.
