Nedavno povlačenje nemačke kompanije „BASF“ i francuske kompanije „Eramet“ iz rafinerije nikla i kobalta „Sonik Bej“ u Indoneziji, vredne 2,6 milijardi dolara, pokazalo je važnost nikla u prelasku na zelenu energiju i e-mobilnost, ali i izazove koji prate njegovu eksploataciju. Ovo je posebno važno jer je rudnik iz kojeg se dobavlja sirovina ugrozio šumska područja naseljena domorodačkim narodom. Takođe, kampanjska grupa „Klajmat rajts internešenal“ istakla je da indonežanska vlada mora učiniti više kako bi umanjila uticaje eksploatacije nikla na zajednice u blizini industrijskih parkova.

Evropska unija je nedavno usvojila Zakon o kritičnim sirovinama koji sadrži listu od oko 50 minerala neophodnih za zelenu transformaciju, uključujući i nikl. Međutim, eksploatacija nikla u Indoneziji je dovela do krčenja šuma i zagađenja vode i to je glavni problem. Kompanije iz EU se povlače iz ovih projekata iz komercijalnih razloga, ali postoji i pritisak da se ekološki aspekti uzmu ozbiljnije u obzir.

Indonezija je pokušala da postane globalni centar za proizvodnju baterija za električna vozila, što je povećalo potražnju za metalima poput nikla. Sve više kompanija ulaže u preradu nikla, ali se istovremeno smanjuju rezerve visokokvalitetnog nikla, pa se koriste alternativne metode kao što je HPAL što proizvodi velike količine toksičnog otpada.

Analitičari ističu da je potrebno da se promene načini eksploatacije sirovina kako bi se smanjile ekološke štete. Zeleni dogovor EU podržava ovaj cilj i postavlja stroge standarde za kompanije u lancu snabdevanja. Međutim, postavlja se pitanje da li je zelena tranzicija uopšte održiva, s obzirom na rastuću potražnju za mineralima i metala potrebnim za proizvodnju baterija i električnih vozila.