Srpsko voćarstvo se suočava sa izazovima, ali i mogućnostima, u kontekstu globalne konkurencije i klimatskih promena. Stručnjaci iz Privredne komore Srbije naglašavaju važnost strateškog prilagođavanja kako bi se postigao uspeh u proizvodnji i izvozu voća, posebno jabuka, šljiva i malina.
Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, ističe da je primer srpske jabuke pokazao da uz pravilnu strategiju i planiranje može da se ostvari značajan uspeh. Iako je srpska voćarska industrija pretrpela gubitke zbog zavisnosti od ruskog tržišta, proizvođači su se prilagodili i pronašli nova tržišta, poput Velike Britanije, Indije i zemalja Afrike. U sezoni 2023-24, Srbija je ostvarila izvoz jabuka u vrednosti od 107 miliona evra, pri čemu su najveći delovi dolazili iz Rusije i Bliskog Istoka.
Uspon izvoza jabuka prati i rast u izvozu borovnica, čiji je izvoz porastao sa 743 tone u 2017. na preko 6.000 tona u 2023. godini. Ovaj trend Jovanović objašnjava povoljnim vremenskim uslovima i sezonskim prednostima srpskih borovnica na tržištu.
S druge strane, proizvodnja šljive i maline se suočava s brojnim izazovima. Iako Srbija ima najveću površinu pod šljivom u Evropi, izvoz sveže šljive iznosio je samo 25.000 tona u prošloj godini, sa prihodima od 15 miliona evra. Jovanović ukazuje na činjenicu da većina šljive završava u domaćoj proizvodnji rakije, a ne na međunarodnom tržištu. Potrebno je promeniti sortiment i prilagoditi proizvodnju kako bi se povećali izvozni kapaciteti.
Kod maline, koja predstavlja ključni izvozni proizvod u smrznutom obliku, situacija je takođe zabrinjavajuća. Izvoz se zadržava na oko 100.000 tona, a prihodi su značajno opali u poslednjim godinama. Jovanović naglašava da su klimatske promene i niska produktivnost glavni uzroci problema, jer prosečan prinos po hektaru iznosi samo pet tona.
U svetlu ovih izazova, Jovanović apeluje na domaće proizvođače da preispitaju svoje strategije i fokusiraju se na kvalitet, primenu savremenih tehnologija i istraživanje tržišta. Takođe, naglašava potrebu za jačanjem brendiranja srpskih proizvoda, posebno šljive, kako bi se povećala konkurentnost na međunarodnom tržištu.
U zaključku, srpsko voćarstvo ima potencijal za rast, ali zahteva ozbiljne promene u pristupu proizvodnji i izvozu. Strateško planiranje, istraživanje tržišta i prilagođavanje klimatskim uslovima ključni su faktori za budući uspeh.
