Ritopek, naselje u opštini Grocka, poznato je po proizvodnji trešanja, ali ove godine prinos će biti značajno smanjen. Mnogi poljoprivrednici neće ni zvati radnike za berbu jer neće imati dovoljno plodova. U razgovoru sa Zlatkom Ignjatovićem, voćarom iz Ritopeka, otkriveno je da su trenutni uslovi za plodove veoma loši. Ignjatović navodi da bi trešnje sorte burlat, koja je inače rana sorta, trebale biti veće do sada, ali su u stvarnosti sitne i jedva da ima desetak procenata roda koji može da se nabere.
Na smanjenje roda uticali su mraz i nedostatak pčela. Ignjatović objašnjava da su niske temperature i kiša sprečili oprašivanje. „Bilo je hladno, a sitne trešnje nisu uspele da se oplode jer nije bilo pčela ili drugih insekata koji ih oprašuju“, kaže on. Od krupnih plodova koji su se oplodili, možda će biti nešto, ali većina sitnih plodova otpada.
Prema njegovim rečima, drveće je dobro formirano i uprkos tome, prinos će biti samo 15% od očekivanog. „Ono što je krupno, to ostaje, dok sitno opada“, dodaje Ignjatović. On ističe da je situacija još lošija kada je reč o kajsijama, kojih gotovo i nema, posebno na parcelama preko Dunava gde je mraz bio najjači.
Mnogi poljoprivrednici su zabrinuti zbog budućih cena trešanja. Ignjatović smatra da otkupljivači određuju cene, a ne sami poljoprivrednici. Sa ovakvim lošim rodom, teško je očekivati da će cena dostići deset evra po kilogramu. Berba preostalih plodova očekuje se od 15. do 20. maja, a Ignjatović ističe da će biti srećan ako skupi barem kofu trešanja.
Osim trešanja, situacija s kajsijama je još teža. „Na nekim mestima u Ritopeku ima malo kajsija, ali generalno je stanje loše“, objašnjava Ignjatović. Prema njegovim rečima, mraz je uništio gotovo sve plodove, i to ne samo trešanja, već i breskvi i šljiva. „Na minus dva strada 10% ploda, na minus četiri strada 90%, a na minus šest ili sedam, gotovo ništa ne preživi“, naglašava on.
Ova godina predstavlja izazov za poljoprivrednike u Ritopeku, a s obzirom na trenutne uslove, mnogi se pitaju kako će preživeti naredne sezone. U svetlu ovih informacija, važno je obratiti pažnju na klimatske promene i kako one utiču na poljoprivredne prakse i proizvodnju voća u Srbiji.
