Tumori na mozgu predstavljaju sve veći zdravstveni problem, a uzroci njihovog nastanka još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Ova neizvesnost otežava prevenciju, jer ne postoje konkretne mere koje bi mogle smanjiti rizik od razvoja tumora. Prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg, ukazuje na to da je jedan od ključnih problema to što ljudi često zanemaruju prve simptome. Ovaj fenomen se može objasniti nedovoljnim informisanjem o ozbiljnim posledicama, zbog čega se simptomi često ignoriraju ili pripisuju drugim uzrocima. Posledica ovoga može biti kasnije postavljanje dijagnoze i lečenje.
Prema rečima prof. Grujičić, članovi porodice igraju ključnu ulogu u prepoznavanju simptoma kod obolelih. „Neko ko ne zna pacijenta verovatno ne može ni da primeti simptome,“ naglašava ona. Promene u ponašanju su često suptilne i zahtevaju pažljivo posmatranje od strane najbližih. Takođe, ona ističe da posvećenost porodice pacijentu može biti povezana sa dužim životnim vekom obolelog.
Prof. Grujičić detaljno objašnjava kako članovi porodice mogu primetiti promene u ponašanju, poput neslanih šala ili nagle promene u karakteru. Često, porodica može interpretirati ove promene kroz prizmu ličnih problema, poput gubitka posla ili porodičnih sukoba. U prošlosti su dijagnostičke metode bile agresivnije, dok danas skeneri i magnetne rezonance postaju standardni alati u postavljanju dijagnoze.
Podelila je i lično iskustvo sa prijateljem koji je, nažalost, izgubio bitku sa tumorom. Njegovi simptomi, poput gubitka pamćenja i problema sa govorom, su bili ignorisani sve dok nije postavljena dijagnoza. „Često se dešava da pacijenti sami primete promene, ali koliko ljudi to može?“ pita se ona. Žene, kako navodi, često su savesnije i više se brinu o drugima nego o sebi, što može doprineti kašnjenju u potrazi za lečnjem.
U razgovoru sa neurologom dr Jovanom Petrović, naglašena je važnost prvog epileptičnog napada u odraslom dobu kao indikacije za hitno obavljanje skenera. Ova pojava može ukazivati na strukturalni problem u mozgu i zahteva brzu dijagnostiku. Dr Petrović objašnjava da dobroćudni tumori, iako sporo rastu, mogu postati veoma veliki i uzrokovati ozbiljne posledice kada pređu granicu koju mozak može tolerisati.
Prof. Grujičić ističe promene u prirodi tumora u poslednjih 40 godina. „Tumori su se definitivno promenili, sada je svaki drugi pacijent sa tumorom,“ rekla je. Osećaj borbe sa „živim stvorom“ naglašava kompleksnost lečenja, jer se tumor može činiti neuništivim. Takođe, ukazuje na nove metode lečenja koje su postale dostupnije, ali naglašava da mnogi pacijenti dolaze na lečenje prekasno, kada su tumori već u terminalnoj fazi.
Simptomi tumora na mozgu mogu biti opšti i uključuju glavobolje, mučninu, povraćanje, poremećaje u govoru, vidu i pamćenju. „Ako pacijent ima motorne ispade ili slabost ruke ili noge, odmah se traži skener, obavezno sa kontrastom,“ naglašava prof. Grujičić.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je podići svest o simptomima i značaju rane dijagnostike, kao i o ulozi porodice u prepoznavanju promena kod obolelih. Edukacija i informisanje javnosti su ključni u borbi protiv ove ozbiljne bolesti, kako bi se smanjio broj obolelih i poboljšale šanse za uspešno lečenje.
