Professor fizičkog o gorućim problemima sa školarcima: „Nismo mogli da zamislimo da imamo takve bolesti kod dece“

Profesor fizičkog vaspitanja Miroslav Marković u emisiji „Jutro na Blic“ govorio je o pilot projektu „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“ koji su realizovala tri ministarstva – prosvete, zdravlja i sporta. Projekat je imao za cilj da prati razvoj učenika u 95 škola, koji su imali povećan broj časova fizičkog.

Prema rečima profesora Markovića, primećeno je da su deca danas sa sve slabijim mišićima i da boluju od bolesti „koje nismo ni mogli da zamislimo“.

– Deca se sve manje kreću! Mi kao deca nismo mogli ni da zamislimo da imamo takve bolesti u tim godinama. Struka, koja uključuje profesore fizičkog vaspitanja, profesore koji nas školuju, kao i Medicinski fakultet i Institut „Batut“, ustanovila je da je neophodno da se poveća broj časova fizičkog – kaže profesor Marković.

Međutim, kako smo pisali, to se najverovatnije neće desiti jer nema dovoljno kadra, odnosno profesora fizičkog vaspitanja, koji bi realizovali veći broj časova.

– Sam način ishrane, dosta aditiva u hrani pored nekretanja jedan je od glavnih uzroka zašto nam je svako četvrto dete gojazno. Kada bismo dodali i one sa pred gojaznim stanjem, procenat bi svakako bio veći – kaže profesor Marković.

Navodi da je ključ u igri i vremenu koje smo mi nekada provodili napolju, što današnja deca ne čine.

– Ključ je u igri, mi smo vreme provodili napolju. Danas su ti podaci dosta gori, deca se slabije kreću i kada se kreću to je slabijeg intenziteta, slabije trče, ne igraju se šugica, žmurki, koje zahtevaju razvoj te motoričke inteligencije. Danas oni više šetaju, sede, koriste mobilne telefone, a tako i komuniciraju. Sportski tereni su nam prazni, deca se sve manje igraju, ključ je u igri, koja je jedan od bitnih fenomena ljudskog postojanja i vrlo bitna za razvoj inteligencije kod dece – kaže profesor Miroslav.

Prema rečima profesora Miroslava Markovića, čini se da su deca bila zadovoljna svakodnevnim časovima fizičkog.

– Deca iz viših razreda osnovnih škola imala su svakodnevno časove fizičkog, dok su deca u srednjim školama imala četiri puta nedeljno. Kada su u pitanju niži razredi osnovne škola, nastavnici i učitelji su zajedno realizovali dodatne časove – objašnjava profesor Marković.

Napominje i da je u ovom projektu bilo dovoljno nastavnika, ali ukoliko bi se ova praksa uvela u sve škole, trebalo bi više od 5.000 nastavnika da se to sprovede odjednom.

Ističe i da se sada čekaju zvanični rezultati ovog projekta, koje sprovodi Institut „Batut“, kao i odluka ministarstva šta će biti sa projektom – da li se nastavlja u okviru istih škola ili će se širiti i u kom modalitetu.

Jedan od najeminentnijih sportskih stručnjaka u Srbiji, profesor Vladimir Koprivica, nedavno je govorio o problemima koje se odnose na fizičku aktivnost i fizičko vaspitanje mladih. On je istakao da danas u školama postoje i dva goruća problema kada je u pitanju ovaj predmet, a onaj koji je posebno aktuelan odnosi se na fizički dodir između profesora i učenika.

– Fizičko vaspitanje je u velikom problemu! Evo o čemu se radi: čas fizičkog vaspitanja ima svoj aktivni deo, to je onaj deo kada se dete kreće. Jedan od problema je da ti časovi ne daju mnogo aktivnog sadržaja. Dobar deo se dete postrojava, čeka na red i tako dalje. Od 45 minuta koliko traje čas, dete se kreće od 8 do 10 minuta. U toku dva časa nedeljno, dete se ukupno kreće 30 minuta i to je jako malo – objašnjava Koprivica.

Kao drugi problem u fizičkom vaspitanju, Koprivica je naveo i problematičan status profesora i nastavnika u ovom predmetu, a tiče se fizičkog kontakta.

– Drugi problem je nešto što ja ne mogu da razumem, to su ove nove postavke da ne smeš dete da uhvatiš za ruku. Nedavno je jedan moj student, koji je sad profesor, Miloš, izašao i lepo rekao da ima spisak dece koje sme da uhvati za ruku, da asistira. Zamislite to na času fizičkog vaspitanja. Maltene, ako dete leti na glavu, devojčica na primer, i vi je slučajno, da biste je spasili, uhvatite za grudi na primer dok preskače kozlić, vi ste izgubili posao – upozorava Koprivica.

Ističe i da je profesorima fizičkog sve teže, pa je spomenuo i jedan slučaj kolege koji zamalo nije ostao bez posla tokom asistiranja detetu kod stava na šakama.

– Redovno idem na ta godišnja okupljanja profesora fizičkog i jednom je izneo kolega slučaj da je on asistirao detetu dok je radio stav na šakama. On ga je uhvatio za noge i dete se žalilo da ga je jako stegao. Umalo nije ostao posla zbog toga! Ako tako nastavimo, propašće nam fizičko vaspitanje, jer će profesori biti prinuđeni da ništa ne rade – rekao je tom prilikom Koprivica.