Dela kiparskih i srpskih kompozitora, među kojima su i dvorska kola čije se partiture čuvaju u notnom arhivu Istorijskog muzeja Srbije, odzvanjala su u petak, 7. marta, pod svodovima Istorijskog muzeja u Limasolu. Ovim koncertom, premijerno započinje novi ciklus, nazvan „Muzikom kroz muzeje sveta“, nastao iz projekta koji su započeli, i koga zajednički neguju Istorijski muzej Srbije i UNICA art.
Kako, za „Novosti“, priča violinistkinja Aleksandra Dimitrijević, jedna od osnivača manifestacije, iz UNICA arta, u Istorijskom muzeju Srbije, na Trgu Nikole Pašića, ciklus „Muzikom kroz muzej“, već uveliko je ušao u petu sezonu. Ističući sluh za pokretanje ovog kod nas jedinstvenog muzičko-muzejskog programa, koji je imala direktorka IMS, dr Dušica Bojić, Dimitrijevićeva dodaje da je na dosadašnjim koncertima uvek svirana i po jedna kompozicija iz notne arhive ove institucije.
Pre dve godine ciklus „Muzikom kroz muzej“ imao je izlete van Beograda – u užu Srbiju i Vojvodinu. Održani su kamerni koncerti u muzejima u Smederevu i Negotinu (odložen je bio nastup u Prokuplju, zbog bolesti muzičara, pa će se svirati u nekom novom terminu), kao i u Sremskoj Mitrovici, Banovcima i Vršcu.
Kako se sve više muzičara iz inostranstva uključivalo u ciklus, tako je i interesovanje za ovaj projekat postajalo internacionalno – nastavlja sagovornica. – Sve je više umetnika želelo da nastupa u Beogradu, ali sam i ja ostvarila kontakte van srpske muzičke scene. Tako se začeo ciklus „Muzikom kroz muzeje sveta“, a ovaj prvi na Kipru, realizovan je i zahvaljujući našoj violinistkinji Oliveri Rialas Jakovljević, koja tamo živi. Preko nje smo stupili u kontakt sa direktorom Istorijskog muzeja u Limasolu, pa je napravljen ugovor o saradnji sa našim IMS. Domaćini sa Kipra obezbedili su putovanje i smeštaj našim muzičarima.
Ono što je jako bitno, prema rečima Dimitrijevićeve, je činjenica da i ovaj muzej sa Kipra ima svoju notnu arhivu, tako da su na koncertni repertoar dospele kompozicije i iz srpske i iz grčke baštine. I kamerni sastav, dva violončela i dve violine, činiće naši, i umetnici sa Kipra: Odavde su otputovali Dušan Stojanović, violončelista i Nevenka Tasić, violinistkinja, a tamo su ih pored Olivere Rialas Jakovljević sačekali čelistkinja Evgenija Karapataki, kao i solo pevačica Aleija Konstantinou. Ciklus „Muzikom kroz muzeje sveta“ nastaviće se na Krfu, a posle Grčke, ide Italija, u pregovorima smo sa muzejima u Đenovi i Peruđi. Sviraće kamerni sastavi, što je karakteristično za ove koncerte.
Kod nas muzičko školovanje počinje dosta rano, kod nekih i sa pet-šest godina, predočava umetnica. – Naši muzičari tako čitav život posvećuju svojim instrumentima. Detinjstvo i mladost im protiču u duplim školama. Naša deca se više žrtvuju za muziku, nego njihovi vršnjaci na Zapadu, koji počinju da sviraju sa devet, deset godina, i kraće se školuju. Kada je reč o orkestarskim muzičarima, od njih se očekuje još i disciplina, izdržljivost, neprekidno vežbanje, zajedničko sviranje, koje ima svoje zahteve.
Iskustvo sagovornice, ne samo na osnovu organizovanja koncerata inostranih muzičara kod nas, već i ličnih nastupa na scenama van zemlje, je da prema kvalitetu izvođenja ne postoje razlike. Ako ih i ima, idu nama u korist. Ali, status, i odnos društva prema izvođačima klasične muzike se mnogo razlikuje. – U Evropi nema svaka zemlja isti tretman, niti iste finansijske mogućnosti. Ipak, kod većine je bolje nego ovde, iako je naš sistem muzičkog obrazovanja veoma ozbiljan i na visokom nivou. Naši fakulteti muzičke umetnosti, i u Beogradu, i u Novom Sadu, su uvek bili veoma jaki, i za gudače, pijaniste, duvače… Posle akademije, međutim, većina se odluči za karijeru u inostranstvu. Polažu audicije širom sveta, jer znaju da su plate veće, za isti rad, znanje i umeće. Neko ko dobro svira, kada je reč o orkestarskim i kamernim muzičarima, tako će raditi i u Beogradu, i u Stokholmu, i u Njujorku. Dakle, naš izvođački nivo je dosta visok, apsolutno ne zaostajemo za drugim zemljama – zaključuje Dimitrijevićeva.
Početkom ove godine, zahvaljujući Aleksandri Dimitrijević, naši gudači, njih 21, nastupali su na turneji Italijanskog filharmonijskog orkestra, po Kini. – Bili smo zadivljeni tretmanom koji tamo imaju izvođači klasične muzike. Dočekali su nas kao najveće zvezde – otkriva violinistkinja. Upravo, zahvaljujući kontaktima ostvarenim kroz ciklus „Muzikom kroz muzej“, i svojim izvođačkim sposobnostima, koje su na evropskom nivou, neki od naših umetnika nastupali su na festivalima u Italiji i Španiji, otkriva sagovornica i dodaje: – Cilj svakog umetnika koji završi Akademiju je da radi u svojoj zemlji, a većina odlazi, jer su uslovi na drugim mestima bolji. Zato imamo odliv talenata, kreativnih ljudi. Onoga što nam nasušno treba, da bi nam oplemenilo svakodnevicu.
