Majka Dalibora Todorovića, koji je izgubio život u masakru u Duboni, podelila je emotivnu poruku na društvenim mrežama posvećenu svom sinu. Njene reči su bile ispunjene tugom i gubitkom, a ona je istakla koliko su srećne i lepe godine proveli zajedno. „Jedno ime, jedne oči, jedan osmeh.. Ostaće zapisano u srcu i duši zauvek,“ napisala je neutešna majka. U svom emotivnom ispovedanju, ona je dodala da je gubitak deteta teško podnese, uporedivši se s krhkom čašom koja se raspada, naglašavajući da niko ne može da razume bol njenog srca.

Uroš Blažić, koji se suočava sa optužbama za masovno ubistvo, izazvao je bes roditelja žrtava svojim bezobraznim ponašanjem tokom suđenja. Na suđenju, ponašao se nadmeno i provokativno, što je dodatno uzburkalo osećanja onih koji su izgubili svoje najdraže. Njegov otac, Radiša Blažić, takođe je osuđen na maksimalnu kaznu zbog krivičnih dela povezanih s oružjem i opasnošću po opštu sigurnost.

Majka ubijenog Dalibora se prisetila kobnog dana 4. maja 2023. godine. Pre tragedije, zajedno sa komšinicom, posmatrala je događaje ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar,“ gde je nedavno došlo do masakra. Njihove reči su bile ispunjene saosećanjem prema roditeljima žrtava, ali nisu mogle ni da naslute da će se slična sudbina desiti i njima. „Nismo mogle da zamislimo kako je tim nesrećnim ljudima,“ rekla je.

Dalibor je otišao da se vidi sa prijateljima, rekavši majci da će se vratiti za 15 minuta. Nažalost, ti trenuci su se pretvorili u tragediju. Nakon što je čula pucnjavu, majka je odmah prepoznala da se dešava nešto strašno. „Osetila sam da nije to,“ istakla je, naglašavajući kako su se trenutci straha i neizvesnosti smenjivali dok je trčala ka mestu događaja.

Uroš Blažić je 12. decembra 2024. godine osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistava koja je počinio. Njegov otac, Radiša, takođe je dobio istu kaznu zbog nedozvoljene proizvodnje i držanja oružja. Ova presuda dolazi nakon što su porodice u Duboni i Malom Orašju izgubile svoje najmilije u stravičnom masakru.

Uroš Blažić je 4. maja 2023. godine, u noći između 3. i 4. maja, izveo masovno ubistvo, ostavljajući za sobom tugu i bol koji će trajati zauvek. Njegova presuda je izazvala rasprave o potrebnim zakonima koji bi mogli sprečiti slične tragedije u budućnosti. Mnogi su zahtevali donošenje zakona o doživotnoj kazni, bez obzira na starost počinioca, kako bi se osiguralo da se ovakvi zločini više ne ponove.

Porodice žrtava su izrazile osećaj besa i nemoći, dok se suočavaju s gubitkom svojih voljenih. „Naša deca su pod zemljom, a on…“ rekao je jedan od roditelja, ukazujući na nepravdu i bol koju osećaju. Ova tragedija je otvorila mnoga pitanja o sigurnosti i zaštiti dece, kao i o odgovornosti društva da se brine o svojim članovima.

Ove reči i osećanja ne mogu da ublaže bol i tugu koje su mnogi pretrpeli zbog ovog strašnog događaja. Gubitak mladog života, poput Daliborovog, ostavlja duboke ožiljke u srcima svih koji su ga poznavali. Njegova majka će zauvek pamtiti srećne trenutke provedene sa sinom, dok će se društvo suočiti s posljedicama nasilja i tragedija koje su se odigrale.

Ova situacija nas podseća na važnost razgovora o mentalnom zdravlju, prevenciji nasilja i podršci porodicama koje su pretrpele gubitak. Samo kroz razumevanje i empatiju možemo raditi na izgradnji sigurnijeg i boljeg društva za sve.